USTAVNI SUD

KI118/18, Podnosilac zahteva: Eco Construction sh.p.k., Ocena Ustavnosti Rešenja Apelacionog suda Kosova, Ac. nr. 5706/17, od 15. marta 2018. godine

KI 133/17, Rešenje usvojeno dana 10. septembra 2019. godine, objavljeno dana 21. octobra 2019. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, zatezna kamata, izvršni postupak, zahtev neprihvatljiv

Podnosilac zahteva je osporio ustavnost Rešenja Apelacionog suda Kosova [Ac. nr. 5706/17] od 15. marta 2018. godine, a u vezi sa Nalogom Privatnog izvršitelja [P. nr. 698/16] od 11. decembra 2017. godine, navodeći da je osporeno rešenje doneto uz povredu njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54 [Sudska zaštita prava] Ustava , i člana 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o Ljudskim Pravima.

U ovom konkretnom slučaju, podnosilac zahteva je sklopio ugovor o izgradnji  sa jednom drugom kompanijom “Chelsea Point L.L.C” u odgovarajućoj kancelariji beležnika. U međuvremenu, podnosilac zahteva je inicirao izvršni postupak protiv “Chelsea Point L.L.C”  zbog neispunjenja svih ugovornih obaveza. Međutim, podnosilac zahteva i “Chelsea Point L.L.C”, su se kasnije složili da sastave jedan novi ugovor koji je određivao: (i) da se neisplaćeni dug može zameniti nepokretnom imovinom za izvršavanje dodatnih radova na odgovarajućim konstrukcijama na navedenim nepokretnim imovinama u roku od 6 (šest) meseci od dana potpisivanja ovog ugovora; (ii) da će se prenosom nepokretne imovine u vlasništvo podnosioca zahteva dug smatrati da je namiren u potpunosti; (iii) izvršni postupak, koji je iniciran od strane podnosioca zahteva, će biti prekinut pod uslovom da se ispune svi uslovi iz ovog ugovora; i da (iv) navedeni ugovor predstavlja njihov jedini sporazum i stavlja van snage bilo koji raniji sporazum koji bi mogao biti u suprotnosti sa odredbama ovog ugovora. Uz navode da nisu ispunjeni uslovi iz ugovora, podnosilac zahteva je inicirao jedan novi izvršni postupak protiv  “Chelsea Point L.L.C”, gde je predložio Privatnom izvršitelju da se odredi veštačenje da bi se utvrdili neizvršeni radovi kao i računanje zatezne kamate. Veštačenje da bi se izračunali nezavršeni radovi je naloženo i odgovarajući dug je namiren, dok je veštačenje za izračunavanje zatezne kamate bilo odbijeno, uz obrazloženje da novi ugovor koji je potpisan od strana, nije odredio isplatu zatezne kamate. Samim tim, Privatni izvršitelj je naložio završetak izvršnog postupka. Ovakav stav Privatnog izvršitelja je, kasnije i nakon žalbe podnosioca zahteva, potvrđen i od strane Apelacionog suda.

Oslanjajući se na sudsku praksu ESLjP-a u okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud je procenio navode podnosioca zahteva i naglasio je da su navodi podnosioca zahteva bili izgrađeni na pitanju zakonitosti i procene istih koja, u principu, nije u nadležnosti Suda. Ovaj potonji je ipak naglasio da u ovom opštem principu postoje i izuzeci i isti se mogu primeniti ukoliko je jedan sud “primenio zakon na očigledno pogrešan način” u konkretnom slučaju što je moglo rezultirati “proizvoljnim zaključcima” ili “očigledno nerazumnim” za podnosioca zahteva. Sud je naglasio da u okolnostima ovog konkretnog slučaja, podnosilac zahteva nije argumentovao pred Sudom da je ovo jedan takav slučaj.

Sud je naglasio da su Privatni izvršitelj putem odgovarajućeg Naloga a i Apelacioni sud putem odgovarajućeg Rešenja, naglasili da zatezna kamata nije bila određena u tom novom ugovoru, i kao rezultat toga je odbijena, a još više zbog toga što je uslovljavanje prestanka izvršnog postupka u novom ugovoru bilo ispunjeno realizacijom duga za neizvršene radove od strane dužnika, kako je ocenjeno na osnovu veštačenja koje je naloženo od strane Privatnog izvršitelja.

Na kraju, uzimajući u obzir tvrdnje koje su navedene od strane podnosioca zahteva kao i činjenice koje su podnete sa njegove strane, Sud je, oslanjajući se i na standarde koji su već utemeljeni u sudskoj praksi Suda u sličnim slučajevima kao i na sudsku praksu ESLjP-a, utvrdio da podnosilac zahteva nije potvrdio niti je dovoljno podržao svoje navode u vezi sa povredama njegovih prava i osnovnih sloboda,  koja su zagarantovana članom 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a. Samim tim, zahtev je po ustavnim osnovama, proglašen kao očigledno neosnovan.