Priština, dana 23. septembar 2024. godine
Br. Ref.: RK 2526/24
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI136/23
Podnosilac
Kamer Kameri
Ocena ustavnosti neodređenog akta
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Safete Gërxhaliu-Krasniqi, sutkinja
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sutkinja
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Kamer Kameri, sa prebivalištem u Prištini (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva nije precizirao akt javnog organa koji osporava.
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti neodređenog akta.
Podnosilac zahteva nije precizirao ustavna prava za koja navodi da su mu povređena.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 15. juna 2023. godine, zahtev je podnet Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 27. juna 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom GJR.KI136/23, imenovala sudiju Safeta Hoxhu za sudiju izvestioca i odlukom KSH.KI136/23 imenovala članove Veća za razmatranje, sastavljeno od sudija: Radomir Laban (predsedavajući), Remzije Istrefi-Peci i Enver Peci (članovi).
Dana 3. jula 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva i tražio dodatna pojašnjenja, odnosno da dopuni formular zahteva, da precizira koji akt javnog organa osporava i naglasi prava i slobode za koje navodi da su mu povređene.
Dana 7. avgusta 2023. godine i 22. avgusta 2024. godine, podnosilac zahteva je podneo Sudu dodatna dokumenta ali nije popunio i razjasnio njegov zahtev.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada mu je i počeo mandat u Sudu.
Dana 4. septembra 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.
Pregled činjenica
Podnosilac zahteva je bio zaposlen u termocentrali “Kosova A” u Obiliću.
Podnosilac zahteva je 1995. godine stekao pravo na invalidsku penziju zbog teških telesnih povreda koje je zadobio na radnom mestu, koje su mu prouzrokovale trajni invaliditet.
Institucija Ombudsmana je donela pravno mišljenje br. 25/2016 u vezi sa sprovođenjem presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Grudić protiv Srbije, br. 31925/08. U ovom mišljenju je naglašeno sledeće:
“Ombudsman Republike Kosovo je 15. februara 2016. godine u vezi sa sprovođenjem presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), u slučaju Grudić protiv Srbije, broj 31925/08 (2012)”.
“U uvodnom izlaganju ovog Mišljenja, Ombudsman Republike Kosovo izražava zabrinutost zbog neispunjavanja obaveza Republike Srbije prema penzionerima Kosova prema presudi ESLJP-a iz 2012. godine u slučaju Grudić protiv Srbije. Presuda ESLJP-a u slučaju Grudić protiv Srbije je načelna presuda, kojom je Srbija dužna da na isti način, prema gore navedenoj presudi, nadoknadi penzije platiša doprinosa, radne invalidske i porodične penzije za građane Kosova, koji su uživali ove penzije do 1999. godine, kada ih je Srbija proizvoljno ukinula”.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva ističe da je bio zaposlen u termocentrali “Kosova A” u Obiliću. On je 1995. godine, zbog teških fizičkih povreda koje je zadobio na radnom mestu, stekao pravo na invalidsku penziju. Podnosilac zahteva navodi da od 1998. godine do sada nikada nije primao penziju na koju je imao pravo.
Podnosilac zahteva ističe da je Evropski sud za ljudska prava odlučio u korist albanskih penzionera koji su bili zaposleni u vreme bivše Jugoslavije i obavezo državu Republiku Srbiju da im nadoknadi štetu. Podnosilac zahteva je uz zahtev priložio mišljenje Institucije Ombudsmana, u kome piše sledeće:
“Presuda ESLJP-a u slučaju Grudić protiv Srbije je načelna presuda, kojom je Srbija dužna da na isti način, prema gore navedenoj presudi, nadoknadi penzije platiša doprinosa, radne invalidske i porodične penzije građanima Kosova, koji su uživali ove penzije do 1999. godine, kada ih je Srbija proizvoljno ukinula”.
Podnosilac zahteva ističe da Vlada Republike Kosovo treba da izvrši isplatu penzija ili da izvrši pritisak na Republiku Srbiju za njihovu isplatu. Podnosilac zahteva traži od Suda da donese odluku o ostvarivanju njegovih penzija, koje nije primao od 1998. godine.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava u vezi sa članovima 46, 47 i 48. Zakona.
Član 113
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
[...]
Član 46
[Prihvatljivost]
Ustavni sud prima i procesuira podneske podnešene na osnovu člana 113, stava 7 Ustava Republike Kosovo, ukoliko utvrdi da su ispunjeni zakonski uslovi.
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Sud se takođe poziva na pravila 25, 54 i 74 Poslovnika.
Pravilo 25
[Podnošenje zahteva i odgovora]
[...]
(e) traženu pravnu zaštitu;
(f) kratak pregled činjenica;
(g) obrazloženje o prihvatljivosti i meritumu zahteva; i
(h) propratne informacije i dokumentaciju.
Pravilo 54
[Odbacivanje i odbijanje zahteva]
(1) Sud može odbaciti zahtev onda kada Sud utvrdi da navod::
(a) nije vise aktivno sporan; ili
(b) ne predstavlja spor.
(2) Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:
(a) ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu ili zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev;
[...]
Pravilo 74
[Zahtev u skladu sa stavom 7. člana 113. Ustava i članovima 46, 47, 48, 49. i 50. Zakona]
[...]
(2) Zahtev podnet po ovom pravilu, mora jasno da naglasi koja prava i slobode su navodno povređeni i koji je konkretan akt javnog organa koji se osporava.
Podnosilac zahteva ističe da je radio u termocentrali „Kosova A“ u Obiliću više od 22 godine. On je zadobio teške telesne povrede na radnom mestu. Podnosilac zahteva je 1995. godine stekao pravo na invalidsku penziju prve kategorije koju je primao do 1998. godine kada je prekinuta zbog početka rata na Kosovu. Podnosilac zahteva ističe da je od 2000. godine podnosio zahteve državnim institucijama kako bi izvršili pritisak na Srbiju za povraćaj penzionih fondova.
Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva i zahtevao od njega da popuni obrazac zahteva; da precizira akt organa javne vlasti koji osporava i da navede ljudska prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređena.
Podnosilac zahteva je ponovo podneo dokumente Sudu, ali nije popunio i razjasnio svoj zahtev. Podnosilac zahteva nije priložio nijedan akt javnog organa koji osporava.
Sud naglašava da pravilo 54 (2) (a) Poslovnika predviđa da Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku ako je zahtev nepotpun ili nejasan, uprkos zahtevu Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev. U ovom slučaju, Sud ocenjuje da je zahtev podnosioca zahteva nepotpun i nejasan, uprkos zahtevu Suda podnosiocu zahteva da dopuni i pojasni svoj zahtev.
Sud ponavlja da teret kompletiranja i pojašnjenja zahteva pada na podnosioce zahteva, koji imaju pravni interes da pokrenu svoje navode. U slučajevima kada podnosioci ne odgovore na zahtev Suda za pojašnjenjem i dopunom zahteva, Sud ove zahteve proglašava nejasnim i nepotpunim i odbija ih po kratkom postupku (vidi predmete Suda KI01/23, podnosilac Amir Hamza, Odluka o odbijanju zahteva od 14. decembra 2023. godine, stav 42, podnosilac Arben Boletini, Odluka o odbijanju zahteva od 09. decembra 2020. godine, stav 25).
Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca nepotpun i nejasan, i shodno tome, zahtev se odbija po kratkom postupku u skladu sa u skladu sa pravilom 54 (2) (a) Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud u skladu sa stavovima 1 i 7 člana 113. Ustava, članom 20. i 47.1 Zakona i pravilom 54 (2) (a) Poslovnika, dana 4. septembra 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama i u skladu sa članom 20.4 Zakona objavi u Službenom listu;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Safet Hoxha Gresa Caka-Nimani
Kamer Kameri
KI – Individualni zahtev
Odluka
Odluka o odbijanju zahteva
Civilni