USTAVNI SUD

KI114/21, Podnosioci: Trajan Petrović i Mladen Petrović, ocena ustavnosti presude AC-I.-20-0006-A0001 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 11. februara 2021. godine

KI114/21, rešenje o neprihvatljivosti od 8. juna 2022. godine, objavljeno 6. jula 2022. godine

Ključne reči: jednakost pred zakonom, dužina trajanja postupka, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa zahtevom podnosilaca zahteva iz 2006. godine, pred redovnim sudovima radi priznavanja prava na katastarskim parcelama, br.151., br.152., br.153., br.148., br.154. i br.1664. upisane u katastarsku zonu Donja Budriga, kao i nadoknadu radi konfiskacije istih. Najpre su se Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda i Osnovni sud u Gnjilanu bavili nadležnošću po ovom pitanju. Kada su podnosioci zahteva precizirali svoj zahtev u 2011. godini ustanovljena je nadležnost Posebne komore Vrhovnog suda za konkretno pitanje. Specijalizovano veće PKVS-a je zahtev podnosilaca zahteva  odbilo, kao neosnovan jer je: Rešenje od 24. aprila 1992. godine, izdato od strane Mistarstva financije R. Srbije, direkcija za pravno imovinske poslove, prvostepeno Rešenje je ukinutu i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje a da o ovome nikada nije odlučivano, prema tome, ne postoji zakonski osnov za (zakon o restituciji) dodelu drugih parcela ili novčane nadoknade kao kompenzacija za oduzete parcele.

Sva ova utvrđenja podnosioci zahteva osporavaju pred Sudom, navodeći u suštini da je osporena odluka doneta uz povredu njihovih prava i osnovnih sloboda koje su propisane članovima 21. [Opšta načela], 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo]  i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, kao i članom 6. [ Pravo na pravično suđenje] EKLJP.

Povodom navoda podnosilaca zahteva o povredi prava zagarantovanih članom 24. [Jednakost pred zakonom] Ustava zbog različitog postupanja i neujednačene prakse, Sud je zaključuio da ovaj deo zahteva treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii), pod-kategoriju (b) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“  navoda jer podnosioci zahteva nisu predočili materijalne dokaze kojima bi potkrepili svoje navode o različitom i neujednačenom  postupanju sudova u njihovom slučaju. Prema tome, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39. Poslovnika o radu.

Povodom navoda podnosilaca zahteva u vezi sa dužinom trajanja postupka, Sud je zaključio, što se tiče postupka pred Komisijom i Upravom (period od 1991. do 1992. godine) ovaj deo zahteva datira iz vremenskog perioda pre nego što je Ustav Republike Kosovo stupio na snagu (15. juna 2008. god.) i prema tome je ratione temporis neprihvatljiv u odnosu na Ustav. Što se tiče postupka pred Osnovnim sudom i PKVS (period od 2005. do 2021. godine), postupka pred Specijalizovanim većem i Osnovnim sudom (period od 2005. do 2012. godine) sudovi su shodno zahtevima podnosilaca zahteva postupali u skladu sa njihovim nadležnostima, odnosno nakon preciziranja zahteva podnosioca od 11. maja 2011. godine, ustanovljeno je da je stvarna nadležnost za odlučivanje po ovom zahtevu isključivo na PKVS. Nakon utvrđene nadležnosti, Sud, uzimajući u obzir ponašanje podnosilaca zahteva i relevantnih organa, zaključuje da je PKVS od trenutka kada su pokrenuti zahtevi bila prilično aktivna odlučujući u razumnim vremenskim rokovima. Shodno tome, Sud zaključuje da navodi podnosilaca zahteva o povredi Ustava zbog dužine trajanja postupka spadaju u kategoriju (iii), pod-kategoriju (b) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, stoga, kao takvi, isti se proglašavaju očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39. Pravilnika o radu. Povodom navoda podnosilaca zahteva u vezi sa neizvođenjem dokaza, odnosno pogrešnim utvrđivanjem činjenica kao i načinom primene zakona, ovi navodi podnosilaca zahteva spadaju u kategoriju (iii), „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda pod-kategorije (b); i kao takvi, ovi navodi podnosilaca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39. Pravilnika o radu.

Shodno tome, Sud je odlučio da se zahtev u celosti mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (1) (b), (2) i (3) pravila 39. Poslovnika.