USTAVNI SUD

KI65/21, Podnosilac: Agim Deshishku, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Republike Kosovo, Pml. br. 152/2020, od 16. novembra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, suštinsko neiscrpljivanje pravnih sredstava, neprihvatljiv zahtev

Iz činjenica slučaja proizilazi da je tužilaštvo optužio podnosioca zahteva za krivično delo “Prevara” u nastavku iz člana 261, stav 2 u vezi sa stavom 1 Privremenog krivičnog zakona Kosova, krivično delo “Legalizacija lažnog sadržaja” u nastavku iz člana 403, stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika br. 04/L-082 Republike Kosovo kao i za krivično delo “Utaja poreza“ iz člana 249, stav 2 Privremenog krivičnog zakonika. Osnovni sud u Prištini je oslobodio podnosioca zahteva od optužbe u vezi sa krivičnim delom legalizacija lažnog sadržaja u nastavku; i oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela prevara u nastavku i krivično delo  utaja poreza; izrekavši mu jedinstvenu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci; novčanu kazne u iznosu od 10.000 evra, koja će se izvršiti u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, i obavezao podnosioca zahteva da oštećenom KAP-u nadoknadi štetu u iznosu od 53.807,46 evra u roku od 30 dana od pravnosnažnosti ove presude, dok se oštećeni KAP za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični spor. Nakon žalbe tužioca i podnosioca zahteva, Sud je usvojio žalbu Specijalnog tužilaštva, ukinuvši presudu Osnovnog suda i vračajući stvar na presuđivanje; (ii) odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva, dok je potvrdio presudu Osnovnog suda za izreku III, tačke 1 i 3. Nakon zahteva podnosioca za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Kosova je odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca podnet protiv presude Osnovnog suda i presude Apelacionog suda u pogledu krivičnog dela prevara u nastavku iz člana 261, stav 2 u vezi sa stavom 1 Privremenog krivičnog zakona i krivičnog dela utaja poreza iz člana 249, stav 2 Privremenog krivičnog zakona, navedenim u tačkama 1. i 3. izreke presude prvostepenog suda; 2. U ostalom delu, presuda je ostala netaknuta.

Podnosilac zahteva navodi da mu je povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje  iz člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, jer su redovni sudovi povredili načelo jednakosti oružja između strana u postupku. Dakle, podnosilac zahteva navodi da su redovni sudovi povredili ustavna prava podnosioca zahteva u vezi sa njegovim zahtevom za izvođenje svedoka koji bi mogli da razjasne dokaze.

Imajući u vidu ova načela i u okolnostima u kojima, prema spisima predmeta, proizilazi da su ove konkretne tvrdnje podnosioca zahteva pokrenute po prvi put pred Sudom, on zaključuje da podnosilac zahteva nije pružio mogućnost Apelacionim sudu i Vrhovnom sudu da adresiraju ove navode i samim tim spreče navodne povrede koje podnosilac zahteva pokreće direktno pred ovim Sudom, pre nego što je iscrpeo pravna sredstva u njihovom suštinskom smislu. Sud utvrđuje da se ovaj navod mora odbiti kao neprihvatljiv po proceduralnim osnovama zbog suštinskog neiscrpljivanja svih pravnih sredstava, kao što propisuje stav 7 člana 113. Ustava, stav 2 člana 47. Zakon i tačka (b) stava (1) pravila 39 Poslovnika.