USTAVNI SUD

Slučaj br. KI05/20, podnosilac zahteva: Labinot Namani, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 324/2019 od 17. oktobra 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [Rev. br. 324/2019] od 17. oktobra 2019. godine Vrhovnog suda Kosova, gde navodi da su mu povređena prava zagarantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

S tim u vezi, Sud primećuje da se, u suštini, podnosilac zahteva žali da su mu u njegovom slučaju redovni sudovi povredili prava zagarantovana članom 31. Ustava, pošto nisu pravilno utvrdili činjenično stanje, zato što on nije naneo povredu zainteresovanoj strani F.O. i da je isti povređen zbog pada sa bicikla, a ne zbog njegovih postupaka. Podnosilac zahteva takođe ističe da su ga usled bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, redovni sudovi obavezali da nadoknadi štetu u dosuđenom iznosu. Što se tiče gore navedenih navoda, Sud smatra da je podnosilac zahteva pokrenuo svoj slučaj na osnovu zakonitosti, odnosno na pogrešnom utvrđivanju činjenica u vezi sa odlukom o (i) njegovoj krivici vezano sa povredama zainteresovane strane teškim predmetom; i (ii) usvajanju, kao osnovanog, tužbenog zahteva zainteresovane strane F.O. o naknadi nematerijalne štete nastale usled nesreće od 12. januara 2006. godine.

Sud zaključuje da se ovi navodi podnosioca zahteva odnose na oblast zakonitosti i kao takvi nisu u nadležnosti Suda i shodno tome, u principu, Sud ih ne može razmatrati (vidi, slučajeve Suda: KI101/19, sa podnosiocem zahteva: Ljubiša Trajković, rešenje o neprihvatljivosti od 4. decembra 2020. godine, stav 43; KI56/17, sa podnositeljkom zahteva: Lumturije Murtezaj, rešenje o neprihvatljivosti od 18. decembra 2017. godine, stav 35).

S druge strane, što se tiče navoda o povredi člana 24, Sud ističe da sama činjenica da podnosilac zahteva nisu zadovoljan ishodom presude Vrhovnog suda ili samo pominjanje članova Ustava, nije dovoljno da se pokrene navod o ustavnoj povredi. Kada se navode takve povreda Ustava, podnosioci zahteva treba da obezbede obrazložene navode i uverljive argumente (vidi, u tom smislu, slučaj Suda: KI81/19, sa podnosiocem zahteva: Skender Podrimqaku, rešenje o neprihvatljivosti od 5. decembra 2019. godine, stav 76; KI78/19, sa podnosiocem zahteva: Miodrag Pavic, rešenje o neprihvatljivosti od 1. novembra 2019. godine, stav 56).

Kao rezime, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljiv u skladu sa članovima 113.1 i 113.7 Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.