USTAVNI SUD

Priština, dana 23. februara 2024

Br. Ref.: RK 2351/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br.​​ KI181/22

Podnosilac

Destan Shabanaj

Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog​​ suda Kosova,​​ 

Pml. br.​​ 46/2022,​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Destan Shabanaj,​​ sa mestom stanovanja u Novom Pazaru, Srbija​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva),​​ kojeg zastupa​​ Jovana​​ Filipović, advokat​​ u​​ Gračanici.​​ 

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost Presude Vrhovnog suda Kosova​​ [Pml.​​ br.​​ 46/2022]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine​​ (u daljem tekstu: Vrhovni Sud)​​ u vezi sa Presudom Apelacionog suda Kosova​​ [APS.​​ br.​​ 26/2021]​​ od​​ 8.​​ novembra​​ 2021. godine (u daljem tekstu: Apelacioni sud)​​ i Presudom Osnovnog suda u Prištini – Specijalno Odeljenje​​ [PS.​​ br.​​ 76/2019]​​ od​​ 22.​​ marta​​ 2021. godine​​ ​​ (u daljem tekstu: Osnovni sud).​​ 

• Osporena presuda Vrhovnog suda​​ [Pml.​​ br.​​ 46/2022]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine,​​ je uručena podnosiocu zahteva i njegovom braniocu dana​​ 19.​​ jula​​ 2022. godine.​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda​​ [Pml.​​ br.​​ 46/2022]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine,​​ kojom je, po navodima, došlo do povrede prava i osnovnih sloboda podnosioca zahteva koje su zagarantovane članovima​​ 25 [Pravo na život],​​ 29 [Pravo na slobodu i sigurnost],​​ 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Ustav),​​ u vezi sa članovima​​ 2 (Pravo na​​ život),​​ 5 (Pravo na slobodu i sigurnost)​​ i​​ 6 (Pravo na pravično suđenje)​​ Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (u daljem​​ tekstu: EKLJP),​​ i članom 3 Deklaracije o Ljudskim Pravima​​ (u daljem tekstu:​​ UDLJP),​​ kao i članom 6 Međunarodnog Pakta o građanskim i političkim pravima​​ (u daljem tekstu: MPGPP).​​ 

Pravni osnov

• Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, na​​ članu 22. (Procesuiranje podnesaka) i članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) kao i pravilu 32​​ [Podnošenje podnesaka i odgovora]​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).

• Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu petnaest (15) dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedene Uredbe, kojom je ukinut Pravilnik o radu Ustavnog suda br. 01/2018. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Pravilnika o radu br. 01/2023, izuzetno će se i dalje primenjivati pojedine odredbe Pravilnika o radu br. 01/2018 u slučajevima registrovanim u Sudu pred ukidanje, samo ako i u meri u kojoj su povoljniji za stranke.

Postupak pred Sudom

• Dana​​ 22.​​ novembra​​ 2022. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Sud).​​ 

• Dana​​ 5.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ Predsednica Suda je odlukom​​ [br.​​ GJR.​​ KI181/22]​​ imenovala sudiju​​ Nexhmija​​ Rexhepija​​ za sudiju izvestioca i odlukom​​ [br.​​ KSH.​​ KI181/22]​​ imenovala je​​ Veće za razmatranje, u sastavu sudija:​​ Gresa Caka-Nimani​​ (predsedavajuća), Safet Hoxha​​ i​​ Radomir Laban,​​ članovi.​​ 

• Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, kojom prilikom je i počeo njegov mandat na Sudu.​​ 

• Dana​​ 27.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva​​ i zatražio je od njega da podnese kompletnu kopiju osporene Presude kao i da podnese ovlašćenje o zastupanju.

• Dana​​ 27.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio Vrhovni sud o registraciji zahteva i istom je prosledio i jednu kopiju zahteva.

• Dana​​ 27.​​ decembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio Osnovni sud o registraciji zahteva i zatražio je od njega da podnese povratnicu sa informacijom kada je podnosilac zahtev primio osporenu odluku.​​ 

• Dana​​ 6.​​ januara​​ 2023. godine​​ ,​​ Osnovni sud je podneo povratnicu pred Sudom koja je potvrdila da je podnosilac zahteva primio osporenu presudu dana​​ 19.​​ jula​​ 2022. godine.​​ 

• Dana​​ 31.​​ maja​​ 2023. godine,​​ Sud je ponovo zatražio od podnosioca zahteva da podnese ovlašćenje o zastupanju u roku od sedam (7) dana.​​ 

• Dana​​ 12.​​ juna​​ 2023. godine,​​ zastupnica podnosioca zahteva je preko pošte podnela zatraženo ovlašćenje, koje je Sud primio dana​​ 15. juna​​ 2023. godine.​​ 

• Dana​​ 17. januara​​ 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo​​ Sudu da zahtev proglasi neprihvatljivim za razmatranje.

Pregled činjenica slučaja

• Iz spisa predmeta proizilazi da je dana​​ 30.​​ decembra​​ 2019. godine,​​ Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo, optužnicom [br. PPS.​​ br.​​ 17/2019],​​ optužilo podnosioca zahteva za​​ krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva,​​ u saizvršenju, iz člana​​ 142.​​ u​​ vezi sa članom​​ 22.​​ Krivičnog Zakonika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije​​ (u daljem tekstu: SFRJ),​​ delo koje je kažnjivo i po članu 3 Ženevske​​ Konvencije​​ i Protokola broj dva iste.

• Dana​​ 22.​​ marta​​ 2021. godine,​​ Osnovni sud je Presudom​​ [PS.​​ br.​​ 76/2019]​​ proglasio krivim podnosioca zahteva za krivično delo​​ ratni zločin protiv civilnog stanovništva​​ iz člana 142. Krivičnog zakonika SFRJ uz tešku povredu zajedničkog člana 3. Ženevske konvencije i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina (sedam) godina, u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 14. juna 2019. godine do pravosnažnosti ove presude; kao i obavezao je podnosioca zahteva da na ime troškova postupka uplati iznos od 200,92 evra i iznos od 50 evra na ime Fonda za​​ obeštećenje​​ žrtava krivičnih dela u roku od 15 dana po pravnosnažnosti ove presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.​​ 

• Protiv gore navedene presude,​​ u zakonski propisanom roku, žalbe su pred Apelacionim sudom uložili​​ (i)​​ Podnosilac zahteva zbog a) bitnih povreda odredaba krivičnog postupka; b) povreda krivičnog zakona; c) netačno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja; i d) odluke o krivičnoj sankciji,​​ gde je tražio od Apelacionog suda da žalbu usvoji kao osnovanu i preinači ožalbenu presudu time što će osloboditi ​​ podnosioca zahteva od optužbe kao rezultat nedostatka dokaza da je isti počinio krivično delo ili da poništi osporenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje; (ii)​​ Specijalno tužilaštvo zbog odluke u vezi sa krivičnom sankcijom, sa predlogom da Apelacioni sud usvoji žalbu​​ kao​​ i​​ da​​ osporenu presudu preinači tako što će podnosiocu zahteva izreći veću kaznu zatvora; (ii) zastupnik oštećene strane​​ zbog odluke o krivičnoj sankciji, tražeći od Apelacionog suda da žalbu usvoji kao osnovanu i preinači osporenu presudu, tako da se​​ protiv​​ podnosioca zahteva i protiv lica​​ Z.K.​​ izreknu strožije kazne.

• Dana​​ 8.​​ novembra​​ 2021. godine,​​ Apelacioni sud je u Presudi​​ [Aps.​​ br.​​ 26/2021]: (i)​​ odbio kao neosnovane žalbe Specijalnog tužilaštva protiv lica​​ Z.K.,​​ i podnosioca zahteva i potvrdio je Presudu Osnovnog suda​​ [PS.​​ br.​​ 76/19]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2021. godine;​​ kao i​​ (ii)​​ odbacio je kao nedozvoljenu žalbu zastupnika oštećene strane.

• Protiv Presude Apelacionog suda​​ [Aps.​​ br.​​ 26/2021],​​ zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim Sudom su podneli:​​ (i)​​ branilac podnosioca zahteva zbog a) povrede krivičnog zakona i b) zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, predlažući da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se preinače kao tako da podnosilac zahteva bude oslobođen optužbe;​​ (ii)​​ podnosilac zahteva zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka koje su uticale na zakonitost sudske odluke i b) zbog povrede krivičnog zakona, predlažući da se pobijane presude preinače i da se oslobodi od optužbi ili da se iste ukinu a pitanje vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.​​ 

• Dana​​ 4.​​ marta​​ 2022. godine,​​ Državni tužilac je,​​ u podnesku​​ [KMLP.II.​​ br.​​ 31/2022],​​ predložio da se odbaci kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv gore navedenih presuda.

• Dana​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine,​​ Vrhovni sud je,​​ u Presudi​​ [Pml.​​ br.​​ 46/2022]​​ odlučio da​​ (i)​​ usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnet od strane podnosioca zahteva; (ii)​​ da izmeni Presudu Osnovnog suda​​ [PS.​​ br.​​ 76/2019]​​ od​​ 22.​​ marta​​ 2021. godine​​ i​​ Presudu Apelacionog suda​​ [APS.​​ br.​​ 26/2021]​​ od​​ 8.​​ novembra​​ 2021. godine,​​ tako da je u smislu člana​​ 364,​​ stav​​ 1,​​ tačka​​ 1.1​​ Zakonika o Krivičnom Postupku Kosova​​ (u daljem tekstu: ZKPK), podnosilac zahteva bio oslobođen optužbi.

Navodi​​ podnosioca​​ zahteva

• Podnosilac zahteva tvrdi da su Osnovni sud i Apelacioni sud doneli svoje presude uz povrede njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima​​ 25 [Pravo na život], 29 [Pravo na slobodu i sigurnost], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članovima 2 (Pravo na​​ život), 5 (Pravo na slobodu i sigurnost) i 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a, i članom 3 UDLJP-a, kao i članom 6 MPGPP-a.​​ 

• U vezi sa navodima o povredi člana​​ 31​​ Ustava u vezi sa članom​​ 6​​ EKLJP-a,​​ podnosilac zahteva naglašava da: “U obrazloženjima datim u rešenjima Apelacionog suda Kosova povodom žalbi na produženje pritvora Osnovnog suda – Posebno odeljenje protiv podnosioca ustavne žalbe, učestvovao je kao član sudskog veća (šest puta) , od čega tri puta kao predsedavajući veća PN 1.S br. 61/19, od 01.10.2019. godine. PN1 S broj 97/19 od 24.12.2019. godine, PN 1 S br. 31/20, od​​ ​​27.03.2020. godine. PN 1 S broj 74/20 od 07.08.2020. godine. PN1 S br. 91/20, od​​ ​​28.09.2020. godine. i PN 1 S. br. 118/20, od​​ ​​04.11.2020.godine, sudija Burim Ademi.​​ U obrazloženju rešenja PN 1 br.74/20 od 07.08.2020.godine, navodi se da je predsednik sudskog veća obrazložio na pravičan način osnovao sumnju da je okrivljeni učestvovao u izvršenju krivičnog dela koje mu se stavlja na teret,(...)​​ Iako je sudija, na osnovu zakona i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da zadrži poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, predrasuda koju je stvorio sudija Burim Ademi, koji je šest puta odlučivao o pritvoru protiv osuđenog kao član veća , u kom slučaju se i upustio u ocenu „osnovane sumnje“ u vezi sa radnjama krivičnog dela, takvog je kvaliteta i predstavlja okolnost kojom se krši pretpostavka nepristrasnosti sudije.. (...)​​ u predmetu Haushildt protiv Danske, u kojem je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u slučaju funkcionalnih radnji sudije u različitim fazama postupka i u donošenje odluka koje su se između ostalog odnosile i na produženje pritvora”.

• Podnosilac zahteva tvrdi da mu nije uručena osporena presuda, odnosno Presuda Vrhovnog Suda [Pml. br.​​ 46/2022]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine.

• U vezi sa tvrdnjom o povredi člana 25. Ustava, u vezi sa članom 2. EKLJP, člana 3. UDLJP, kao i člana 6. MPGPP-a, podnosilac zahteva tvrdi da nije postojala odgovarajuća medicinska nega i koja mu je takođe zagarantovana članom 48. Zakona br. 04/L-0149 o izvršenju krivičnih sankcija, koji je bio na snazi u vreme njegovog boravka u Zatvoru visoke bezbednosti u Podujevu, dodajući da je: “Dana 19.06.2019.godine u Zdravstvenoj stanici Zatvora visoke bezbednosti u Podujevu, osuđeni je pregledan kod kardiologa, gde je prijavio probleme u vezi sa srčanim oboljenjima – dg. 121- Infarctus miocardi acutus i dobio je adekvatnu terapiju. Dana 25.06.2019.godine, podnosilac zahteva - žalbe je bio kod psihijatra, pri čemu mu je isti, bez ikakvih pitanja, prepisao lek „Leponex“, kojim se osuđeni lečio do 25.02.2019. godine. U uputstvu za upotrebu leka navodi se da upotreba leka „Leponex” povećava rizik od zapaljenja srčanog mišića (miokarditisa), što u retkim slučajevima rezultira fatalnim ishodom. (...) Iz gore navedenog, postoji osnovana sumnja da je protiv pritvorenika - osuđenog počinjeno krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 172. u vezi sa članom 28. KZRK-a u kontinuitetu”.​​ 

• Što se tiče navoda o povredi člana 29 Ustava u vezi sa članom​​ 5​​ EKLJP-a, podnosilac zahteva navodi da:​​ “Neopravdano lišenje slobode, odnosno neopravdano kažnjavanje i nepreduzimanje mera u ovom slučaju može biti krivica, pa čak i krivično delo – zloupotreba službenog položaja ili povreda zakona od strane tužioca i sudije”.​​ U ovom aspektu, zastupnica podnosioca zahteva posebno naglašava član 5. EKLJP-a, za koji ističe da: “daje jedan iscrpan spisak razloga i osnova zbog kojih je lišenje slobode dozvoljeno; štaviše, zaštita onih koji su lišenih slobode, u skladu sa tim odredbama, ojačana je korpusom materijalnih prava koja imaju za cilj da minimiziraju rizik od proizvoljnosti, obezbeđujući nezavisnu sudsku reviziju dela lišenja slobode i odgovornost lokalnih vlasti za ovaj čin”.

​​ 

• Na kraju,​​ podnosilac zahteva tvrdi da je bio​​ lišen​​ slobode na nezakonit način, a zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo koje nije​​ definisano​​ zakonom. ​​ 

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika o radu

Zakon

Član​​ 49

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teće od dana stupanja na snagu istog”.

Poslovnik o Radu​​ 

Pravilo​​ 34​​ 

(Kriterijumi prihvatljivosti)

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[…]

c)​​ Ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva,​​ i

[…]”.

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud pre svega razmatra da li su ispunjeni kriterijumi o prihvatljivosti, navedeni u Ustavu i dalje precizirani u Zakonu i Poslovniku o Radu.​​ S tim u vezi, u skladu sa stavom 1. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.​​ Sa druge strane, na osnovu stava 7. istog tog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav navodno prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisana zakonom.

• Sud se dalje poziva i na uslove o prihvatljivosti, kako je to dalje navedeno u Zakonu.​​ S tim u vezi, u skladu sa stavom 1. člana 47. (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. Na osnovu stava 2., istog tog člana,​​ Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.

• Što se tiče ispunjenja ovih kriterijuma, Sud prvenstveno naglašava da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava jedan akt nekog javnog organa, odnosno Presudu Vrhovnog Suda Kosova [Pml. br. 46/2022]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine,​​ nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana zakonom.

• Međutim, Sud takođe želi da naglasi da na osnovu člana​​ 49​​ (Rokovi) Zakona, zahtev se treba podneti u vremenskom roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosilac zahteva primio sudsku odluku.​​ Ovaj zahtev je propisan i u tački​​ (c) stava (1) pravila 34 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika o Radu, koja navodi se zahtev podnosi u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

• S tim u vezi, u okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava Presudu Vrhovnog suda​​ [Pml. br. 46/2022]​​ od​​ 23.​​ juna​​ 2022. godine.​​ Povratnica koja je podneta Sudu od strane osnovnog suda potvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporeni akt dana 19.​​ jula​​ 2022. godine.​​ Podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev pred Sudom dana​​ 22.​​ novembra​​ 2022. godine, više od 4​​ (četiri) meseca​​ nakon prijema osporenog akta.​​ Samim tim, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o Radu, i samim tim je neprihvatljiv za razmatranje.

• U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu se kopija konačne odluke lokalnih pravosudnih organa dostavi automatski, svrsi i nameri člana 49. Zakona bi najbolje služili kada bi se period od četiri meseca počeo računati od datuma kada je dostavljena prepiska te odluke (vidi, između ostalog, slučaj ESLjP-a​​ Worm protiv Austrije, br. 83/1996/702/894, Presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav 33).

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49 Zakona i na osnovu pravila 39 (1) (c) Poslovnika o Radu, je da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju unutar jednog razumnog vremenskog roka i da ranije odluke ne budu konstantno​​ otvorene da bi se osporavale (vidi, između ostalog, ​​ slučajeve Suda​​ KI48/21, podnosilac zahteva​​ Xhavit R. Sadrija, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i​​ KI45/21, podnosilac zahteva​​ Samedin Bytyqi, Rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi takođe, između ostalog, ​​ slučaj ESLJP-a,​​ Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07 i 32431/08, Presuda od 17. septembra 2014. godine, stav 258).

• U zaključku, na osnovu razloga koji su navedeni iznad, Sud zaključuje da zahtev nije podnet unutar zakonskog roka koji je propisan članom 49 Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika o Radu i, samim tim, Sud ne može da razmotri meritum slučaja, odnosno, da li je u osporenoj presudi došlo do povrede ustavnih prava podnosioca zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud,​​ u skladu sa članom​​ 113.7 Ustava, članovima​​ 20​​ i​​ 49​​ Zakona​​ i u skladu sa pravilom​​ 34​​ (1) (c)​​ Poslovnika o Radu, dana​​ 17. januara​​ 2024. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu​​ danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom​​ 5, člana​​ 20.​​ Zakona.​​ 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

 ​​ 

Nexhmi Rexhepi​​    ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​   Gresa Caka-Nimani