USTAVNI SUD

KI31/21, podnosilac zahteva: Albert Krasniqi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova PML. br. 224/2020 od 17. septembra 2020. godine

KI31/21, rešenje o neprihvatljivosti od 5. maja 2021. godine, objavljeno 24. maja 2021 godine 

Ključne reči: Individualni zahtev, krivična prijava, izjašnjavanje o krivici, falsifikovan dokument, status veterana 

Osnovno tužilaštvo u Peći je podiglo optužnicu [PP/II. br. 946/2019] protiv podnosioca zahteva u vezi sa krivičnim delom iz stava 2, člana 403. [Legalizacija lažnog sadržaja] Krivičnog zakonika Republike Kosovo br. 04/L-082. Podnosilac zahteva je bio osumnjičen da je 9. februara 2017. godine u Ministarstvu rada i socijalne zaštite – Departman za porodice palih boraca i ratnih invalida – Kancelarija u Peći, radi ostvarivanja plate statusa veterana, predstavio falsifikovan dokument (potvrda br. 31982/2016 od 15. juna 2016. godine), da je navodno bio veteran u OVK-u, prilikom čega je MRSZ-u naneo materijalnu štetu od 3740,00 evra. Osnovni sud u Peći ga je, nakon što se podnosilac zahteva izjasnio krivim za krivično delo za koje je optužen, presudom [P. br. 467/2019], oglasio krivim i osudio na kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 6 (šest) meseci, koja je zamenjena novčanom kaznom od 1200,00 evra, kao i dodatnom kaznom za naknadu štete MRSZ-u u iznosu od 3740,00 evra zbog štete nastale kao rezultat izvršenja krivičnog dela. Presudu Osnovnog suda su potvrdili Apelacioni sud i Vrhovni sud. Podnosilac zahteva je pred Sudom tvrdio da presuda Vrhovnog suda [PML. br. 224/2020], kojom je odbijen zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti, kao neosnovan, krši njegova prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

U tom smislu, Sud je ocenio da su navodi podnosioca zahteva o povredi njegovih ustavnih prava, odnosno povredi prava na pravično suđenje, povezani sa načinom na koji su redovni sudovi tumačili KZRK i ZKPRK i kako su ocenili dokaze tokom razmatranja njegovog slučaja, posebno u vezi sa navodima da: a) redovni sudovi nisu trebali podnosiocu zahteva izreći dodatnu kaznu – povraćaj iznosa od 3740,00 evra oštećenom MRSZ-u, već su morali uputiti MRSZ na građanski spor; i b) da je osporena odluka nejasna, kontradiktorna sama po sebi i u suprotnosti sa proceduralnim odredbama ZKPRK-a. S tim u vezi, Sud je ocenio da je obrazloženje redovnih sudova, pozivajući se na navode podnosioca zahteva o povredi krivičnog zakona, bilo jasno i, nakon razmatranja svih postupaka, Sud je takođe utvrdio da postupci pred redovnim sudovima nisu bili nepravični ili proizvoljni. Stoga, Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije dokazao da je osporenom odlukom povređeno njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a. Shodno tome, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca u vezi sa navodom o povredi člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP-a očigledno neosnovan na ustavnim osnovama. Sud je takođe odbio zahtev podnosioca za održavanje rasprave.