USTAVNI SUD

KI74/19, Podnosilac „Suva Rechtsabteilung”, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda KosovaE. Rev. br. 39/2018 od 8. januara 2019. godine,

KI 74/19, presuda od 28. aprila 2021. godine, objavljeno 09.01.2021

Ključne reči: Individualni zahtevi, pravno lice, prihvatljiv zahtev, osporena odluka u skaladu sa ustavnim odredbama.

Kao posledica nesreće koja je bila prouzrokovana od strane osiguranika osiguravajuće kompanije EUROSIG-a tokom 2010. godine, osiguranik podnosioca zahteva M.H. je pretrpeo materijalnu štetu. Podnosilac je poslao zahtev EUROSIG-u, kojim je tražio nadoknadu štete na osnovu regresa, koja je nastala kao rezultat gore pomenute saobraćajne nesreće. Na ovaj zahtev podnosilac je od EUROSIG-a dobio jednu ponudu koja prema podnosiocu nije pokrivala štetu prouzrokovanu saobraćajnom nesrećom do koje je došlo krivicom osiguranika EUROSIG-a. Podnosilac je Osnovnom sudu u Prištini podneo tužbu protiv EUROSIG-a, u kojoj je tražio da mu se na ime nastale štete isplati odredjeni novčani iznos uključujući i zateznu kamatom od 20 % i to od dana podnošenja tužbe sve do 29. jula 2011. godine, dok je od 29. jula 2011. godine sve do konačne isplate tražio zateznu kamatu od 12 %.%. Osnovni sud u Prištini je doneo presudu kojom je prihvatio tužbu podnosioca zahtav u potpunosti. Medjutim Apelacioni sud je delimično preinačio presudu Osnovnog suda I to samo u delu koji se tiče zatezne kamate. Vrhovni sud je u potpunosti podrzao presudu Apelacion suda.

Podnosilac zahteva je tvrdio da je Presuda Apelacionog Suda kao i presuda Vrhonog suda  donete uz povredu njegovih prava na obrazloženu odluku što je prouzrokovalo i povredu načela pravne sigurnosti. Prema navodima podnosioca zahteva, do ovih povreda je došlo iz razloga što Vrhovni sud u svojoj presudi nije naveo dovoljno i adekvatno obrazloženje za promenu stanovišta u vezi sa obračunom zatezne kamate, a koje stanovište je do tada dosledno primenjivao u svojoj praksi.

Povodom navoda o povredi načela pravne sigurnosti, Sud je utvrdio: (i) da u slučaju koji se razmatra nije dokazano postojanje “dubokih i dugotrajnih” razlika u pogledu doslednosti sudske prakse Vrhovnog suda; (ii) da postoji mehanizam za pravilno sprovođenje pravde i za razmatranje izmena sudske prakse (vidi Zakon o sudovima br. 06/L-054, član 14. 2.10); (iii) da je Vrhovni sud, dana 1. decembra 2020. godine, izdao “Pravno mišljenje o kamati u pogledu važećeg zakona, visine i perioda obračuna” na osnovu člana 14. 2.10 Zakona o sudovima; (iv) da je mogućnost oprečnih odluka svojstvena karakteristika svakog pravosudnog sistema zasnovanog na mreži osnovnih i žalbenih sudova sa ovlašćenjima u okviru svoje teritorijalne nadležnosti; (v) i da to koji se zakon mora primeniti na okolnosti konkretnog slučaja predstavlja prerogativ i dužnost Vrhovnog suda; i (v) da je uloga Vrhovnog suda upravo da rešava takve sukobe.

Povodom navoda o povredi prava na obrazloženu odluku, Sud je ocenio da je (i) Vrhovni sud naveo pravni osnov i objasnio zašto se u slučaju podnosioca zahteva primenjuje norma koja utvrđuje “prostu” zateznu kamatu koja se plaća za oročena sredstva u štednji sa rokom dužeg od godinu dana bez posebne namene; (ii) da osporena presuda Vrhovnog suda sadrži logičnu vezu između pravnog osnova, obrazloženja i izvedenih zaključaka; (iii) da je kao logičan tok između pravnog osnova, obrazloženja i zaključaka proizašlo da osporena presuda Vrhovnog suda ispunjava kriterijum obrazložene odluke; i (iv) da to da li se podnosiocu zahteva priznaje pravo na “kvalifikovana” zateznu kamatu od 12% ili “prostu” kamatu koja se plaća za oročena sredstva u štednji sa rokom dužeg od godinu dana bez posebne namene predstavlja pitanje primene i tumačenja zakona i diskreciono pravo Vrhovnog suda u suđenju, koje kao takvo, samo po sebi, nije u suprotnosti sa pravom na pravično i nepristrasno suđenje.

Sud je utvrdio da u okolnostima konkretnog slučaja nije došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.