USTAVNI SUD

KI229/21, podnosilac zahteva: Isak Shala, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ-UZVP. br. 47/2021 od 28. aprila 2021. godine

KI229/21, rešenje od 11. maja 2022. godine, objavljeno 3. juna 2022.godine

Ključne reči: jubilarna naknada, plata za odlazak u penziju, upravni postupak, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, jednakost pred zakonom, zaštita imovine, očigledno neosnovan

Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je podnosiocu zahteva, koji je bio zaposlen u Osnovnom sudu u Prištini, odlukom SSK-a prestao radni odnos po navršenju starosne dobi za penzionisanje, uz priznavanje prava na mesečnu platu prema vrednosti poslednje isplate. Podnosilac zahteva je zatim podneo tužbu Osnovnom sudu protiv SSK-a, tražeći nadoknadu od tri mesečne plate za jubilarnu nagradu i tri mesečne plate za odlazak u penziju. Tužbeni zahtev podnosioca zahteva za jubilarne plate i prateće plate za odlazak penziju je odbijen, kao nedozvoljen, rešenjem Osnovnog suda na osnovu toga što podnosilac zahteva nije osporio konačnu odluku u upravnom postupku i nije iscrpeo domaća pravna sredstva. Protiv rešenja Osnovnog suda, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu kojim je poslednje navedeni odbio žalbu i potvrdio rešenje prvostepenog suda. Protiv rešenja Apelacionog suda, podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, koji je odbijen, kao neosnovan. U obrazloženju presude Vrhovnog suda je utvrđeno da je drugostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i pravilno primenio materijalno pravo.

Podnosilac zahteva je, kao glavni navod pred Ustavnim sudom, izneo povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava, fokusirajući se na pogrešno tumačenje i primenu zakona. Podnosilac zahteva je dalje takođe naveo povredu članova 24. i 46. Ustava.

Razmatrajući navode podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, Sud je prvo razradio načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa doktrinom četvrte instance, a zatim je primenio iste na okolnosti konkretnog slučaja. Što se tiče navoda podnosioca zahteva, Sud je istakao da je on u zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke, podnetom Vrhovnom sudu, osporio presudu Apelacionog suda, jer je smatrao da je zahvaćena bitnom povredom odredaba materijalnog prava i povredom odredaba postupka, koji je Vrhovni sud odbio, kao neosnovan. Sud je utvrdio da se Vrhovni sud u toku postupka pridržavao načela prava na pravično i nepristrasno suđenje, predviđenih članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, te da nije bilo povrede odredaba procesnog postupka ili pogrešne primene materijalnog prava. S druge strane, navod podnosioca zahteva o povredi člana 24. Ustava, Sud je ocenio, kao očigledno neosnovan, zbog činjenice da spada u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, jer podnosilac zahteva nije razradio pitanje kako je došlo do povrede ovog prava.

U međuvremenu, navod podnosioca zahteva o povredi člana 46. Ustava i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, koji se odnosio na njegov navod o povredi člana 31. Ustava, Sud je ocenio da je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama.

Shodno tome, Sud je odlučio da zahtev u celosti treba da se proglasi neprihvatljiv, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.