USTAVNI SUD

KI 175/18 Podnositeljka zahteva: Fllanza Kadiu, ocena ustavnosti rešenja Rev.br. 181/2018 Vrhovnog suda od 13. juna 2018. godine

KI175/18, rešenje o neprihvatljivosti od 22. januara 2020. godine, objavljeno 21. februara 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporenog rešenja Vrhovnog suda, neblagovremen

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32. Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Dana 15. jula 2017. godine, Podnositeljka zahteva je stekla starosni uslov za odlazak u penziju, shodno tome njen tadašnji poslodavac je inicirao postupak za penzionisanje podnositeljke zahteva. Podnositeljka zahteva je nakon toga podnela zahtev poslodavcu za isplatu tri mesečnih plata na ime otpremnine za odlazak u penziju, tri mesečnih plata kao jubilarna nagrada. Poslodavac je ovaj zahtev podositeljke odbio. Podnositeljka zahteva je nezadovoljna ovim procesom odnosno neisplaćivnjem jubilanih penzija pokrenula sudski postupak po ovom pitanju.

Nakon toga, po žalbi podnositeljke, ovaj predmet je prošao kroz sve faze žalbenog postupka, zaključno sa rešenjem Rev.br.181/2018 Vrhovnog suda Kosova od 13. juna 2018. godine, koje je uručeno podnositeljki zahteva 13. juna 2018. godine.

Podnositeljka je podnela zahtev Sudu žaleći se da u njenom slučaju nije bilo pravičnog i nepristrasnog suđenja i da ona nije uživala jednako postupanje, koje se, prema njenim rečima ogleda u ne dozvoljavanju isplate jubilarne plata i penzije koje su zahtevane Zakonom o radu. Prema rečima podnositeljke, u obrazloženju presude Vrhovnog sud ima nedostataka je nisu primenjene odredbe Zakona o radu odnosno Kolektivnog ugovora

Sud smatra da je podnositeljka zahteva izgradila svoj slučaj na osnovima zakonitosti, odnosno na utvrđivanju činjenica u vezi sa primenom Zakona o radu, Kolektivnog ugovora od strane Vrhovnog suda koji je odbio njen zahtev za isplatu naknade za jubilarne plate i penzije. Prema tome, Sud naglašava da sama činjenica da podnositeljka zahteva nije bila zadovoljna ishodom rešenja Vrhovnog suda ili pominjanje odredbi Ustava, nije dovoljna da se izgradi tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosilac zahteva treba da obezbedi obrazložene navode i ubedljive argumente.

U ovom smislu, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika, zahtev je očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama i, shodno tome, neprihvatljiv.