USTAVNI SUD

KI52/18, podnosilac: Zoran Stanišić, Ocena ustavnosti presude PA1. br. 1160/2017 Apelacionog suda  od 18. decembra 2017. godine

KI52/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 16. januara 2018. godine, objavljeno 27.02.2019

Ključne reči: individualni zahtev, supsidarna tužba, ratione materiae, neiscrpljenje pravnih sredstava

Podnosilac zahteva je tražio ustavnu ocenu PA1. br. 1160/2017 Apelacionog suda  od 18. decembra 2017. godine kojom se navodno njemu povređuje prava i slobode garantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo, kao i članom 6 [Pravo na pravično suđenje] i članom 13 (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Podnosilac zahteva je naveo da je instrumentalizovanim delovanjem suda, i drugih državnih organa njemu povređeno; a) pravo na pristup sudu, b) pravo na obrazloženu sudsku odluku, c) načelo jednakosti stranaka u postupku, d) pravo na suđenje u razumnom roku

Podnosilac zahteva je takođe tražio da mu se na ime višegodišnje materijalne i nematerijalne štete isplati novčani iznosi od 84.500 evra.

Sud je  u konkretnom slučaju nasao da se  glavni žalbeni navodi podnosioca odnose na njegov krivični postupak koji je on pokrenuo protiv trećeg lica odnosno S.P., gde je podnosilac zahteva sebe predstavio u svojstvu subsidarnog tužioca.

Sud se poziva na praksu Evropske Komisije za ljudska prava po kojoj Konvencija ne garantuje pravo na pokretanje krivičnog postupka protiv trećih lica, pored toga član 6 EKLjP, se ne odnosi na radnje koje imaju za cilj pokretanja krivičnih postupaka protiv trećih lica (odluku  Komisije Istvánné RÉKÁSI protiv Mađarske).

Sud se takođe pozivao i na svoju sudsku praksu u slučaju KI97/14, Velibor Jokić, Rešenje o neprihvatljivosti, u kome je zaključio da „ ESLJP ne daje pravo da se treće lice goni ili kazni za krivično delo. Ustav, takođe, ne pruža takvo pravo“ (vidi: Rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI97/14, Velibor Jokić od 8. decembra 2015. godine, paragraf 38.).

Sud je našao da žalba podnosioca zahteva u vezi sa krivičnim postupkom protiv trećeg lica, u ovom slučaju S.P., ne spadaju u okvir prava na pravično suđenje iz člana 31. Ustava i člana 6. stav 1. EKLJP, samim tim zahtev podnosioca nije ratione materiae u skladu sa Ustavom shodno pravilu (3) (b) Poslovnika.

Sto se tiče imovinskog zahteva Sud je  uzimajući u obzir da podnosilac zahteva nije u zahtevu naveo, da li je u cilju realizacije svog imovinskog zahteva koristio pravna sredstva  koja su mu bila na raspolaganju zaključio, da podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom, shodno pravilu 39. (1) (b) Poslovnika.