Odluka
Priština, 5. januara 2024. godine
Ref.br.:RK 2313/24
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI176/22
Podnosilac
Gani Bërnjashi
Ocena ustavnosti presude [PAKR. br. 140/2019]
Apelacionog suda Kosova od 17. aprila 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Gani Bërnjashi, sa prebivalištem u selu Karačevo, opština Kamenica (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost “neodređene odluke” Vrhovnog suda u vezi sa presudom [PAKR. br. 140/2019] od 17. aprila 2022. godine Apelacionog suda i presudom [PKR. br. 134/2018] od 30. januara 2019. godine Osnovnog suda u Gnjilanu (u daljem tekstu: Osnovni sud).
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti “neodređene odluke” Vrhovnog suda u vezi sa gore navedenim presudama nižestepenih istanci, kojom podnosilac zahteva navodi da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud). se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika o radu koji je ukinuo Poslovnik o radu Ustavnog suda br. 01/2018. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018 nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 17. novembra 2022. godine, podnosilac je podneo svoj zahtev Sudu.
Dana 2. decembra 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i od istog tražio da jasno naglasi koja prava i slobode navodi da su mu povređene aktima javnih organa i da zahtevu priloži poslednju sudsku odluku, zajedno sa drugim relevantnim dokumentima.
Dana 5. decembra 2022. godine, predsednica Suda je, odlukom GJR.KI176/22, imenovala sudiju Selvetu Gërxhaliu Krasniqi za sudiju izvestioca i odlukom KSH.KI176/22 članove Veća za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Remzije Istrefi Peci.
Dana 7. decembra 2022. godine, Sud je na osnovu priznanice podnete od strane poštanske službe, utvrdio da se podnosilac zahteva ne nalazi na adresi koja je navedena u formularu zahteva, već u zatvoru na izdržavanu kazne.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 22. decembra 2022. godine, Sud je ponovo dostavio podnosiocu zahteva dopis sa ref.br.: 2288/22/drlsa.
Dana 6. januara 2023. godine, poštanska služba je podnela priznanicu Sudu kao dokaz prijema dopisa sa ref.br.: 2288/22/drlsa od strane podnosioca zahteva.
Dana 14. novembra 2023. godine, Veće za razmatranje je predložilo sudiji izvestiocu i jednoglasno iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.
Pregled činjenica
Sud podseća da je podnosilac zahteva za ista pitanja po drugi put podneo zahtev Sudu. Prethodno je podneo zahtev KI87/22, koji je Sud odbio po kratkom postupku odlukom od 8. septembra 2022. godine, jer zahtev nije bio kompletiran relevantnom dokumentacijom.
Podnosilac zahteva je za istu krivičnu stvar, 17. novembra 2022. godine podneo drugi zahtev KI176/22, iz kojeg proizilazi da je Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu podiglo optužnicu protiv njega zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo “Teško ubistvo” iz stava 1 člana 179. Krivičnog zakonika Republike Kosovo.
Dana 30. januara 2019. godine, Osnovni sud u Gnjilanu (u daljem tekstu: Osnovni sud), je presudom [PKR. br. 134/2018] oglasio krivim podnosioca zahteva za izvršenje gore navedenog krivičnog dela, za koje ga je osudio i kaznio efektivnom kaznom zatvora u vremenskom trajanju od 25 (dvadeset pet) godina, računajući vreme provedeno u sudskom pritvoru od 24. maja 2018. godine od pravosnažnosti presude.
Podnosilac zahteva je u zakonskom roku uložio žalbu Apelacionom sudu protiv gore navedene presude Osnovnog suda, zbog (i) bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, (ii) povrede krivičnog zakona, (iii) pogrešnog i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja, i (iv) odluke u vezi sa krivinom sankcijom, sa predlogom da se osporena presuda sa žalbom ukine i krivična stvar vrati prvostepenom sudu na presuđivanje.
Dana 17. aprila 2019. godine, Apelacioni sud je, presudom [PAKR. br. 140/2019], odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu od 30. januara 2019. godine Osnovnog suda, naglašavajući da osporena presuda “nije zahvaćena bitnim povredama za koje se navodi u žalbi da je izreka presude prvostepenog suda jasna i razumljiva i u skladu sama sa sobom i sa obrazloženjem iste, jer sadrži razloge u vezi sa odlučnim činjenicama, koje karakterišu krivično pitanje”.
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva pomenuo Vrhovni sud kao sudsku istancu koja je odlučila o njegovoj stvari, međutim, nije podneo tu odluku i nije naveo datum niti broj odluke.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva navodi da su mu odlukama redovnih sudova povređena osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom. U pregledu navoda pokreće pitanje redovnog sudskog procesa.
Podnosilac u svom zahtevu ističe da se njegov advokat nije konsultovao sa njim i da je bio nepažljiv tokom pretresa. Štaviše, podnosilac zahteva naglašava da na poslednjem pretresu, na kojem mu je saopštena kazna, njegov advokat nije bio prisutan. Pored toga, podnosilac zahteva navodi da mu je njegov brat R.B. tokom posete u pritvorskom centru pretio i da je priznao da je lažno svedočio. Podnosilac zahteva takođe navodi da je tukao svog sina sa namerom da ga zastraši i posavetuje, a ne sa namerom da izazove njegovu smrt.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da se njegov krivični slučaj vrati na presuđivanje prvostepenom sudu, kako bi se rasvetlile činjenične okolnosti i dokazi u slučaju i da se u ponovljenom postupku odlučivanja ispitaju njegov brat i njegova ćerka kao svedoci, budući da su prethodne iskaze, prema njemu, dali pod zastrašivanjem policije, a da je njegovu ćerku zastrašio njegov brat kako bi promenila iskaz.
Relevantne odredbe
Zakon
Član 48
(Tačnost podneska)
Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.
Poslovnik
Pravilo 25
Podnošenje zahteva i odgovora
[...]
(2) Zahtev, takođe, mora da sadrži i:
[...]
(h) propratne informacije i dokumentaciju.
Pravilo 54
Odbacivanje i odbijanje zahteva
[...]
(2) Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:
(a) ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu ili zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev;
[...]
Prihvatljivost zahteva
Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, propisani Ustavom i dalje utvrđeni Zakonom i Poslovnikom. U tom smislu, prema stavu 1 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način. Dok, prema stavu 7 istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.
Pored gore navedenih uslova, prilikom ocene da li podnosilac zahteva ispunjava uslove za ocenu njegovog zahteva, Sud podseća da član 48. (Tačnost podneska) Zakona posebno obavezuje podnosioce zahteva da jasno naglase konkretni akt javnog organa koji osporavaju i da tačno naglase koja ustavna prava i slobode navode da su im povređene. Pravilo 32 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika propisuje da zahtev podnosilaca treba da sadrži i: (a) ime i adresu stranke koja podnosi zahtev; (b) ime i adresu zastupnika/ce za dostavu dokumenata, ako ga/je ima; (c) punomoćje za zastupanje; (d) ime i adresu suprotne strane ili strana, ako su poznate, kojima se dostavljaju dokumenti; (e) traženu pravnu zaštitu; (f) kratak pregled činjenica; (g) obrazloženje o prihvatljivosti i meritumu zahteva; i (h) propratne informacije i dokumentaciju.
U tom kontekstu, na osnovu stava 4, člana 22. (Procesuiranje podnesaka) Zakona, koji propisuje da ukoliko podnesak ili odgovor na isti nije jasan ili kompletan, sudija izvestilac o tome informiše stranku ili relevantnog zakonskog zastupnika i određuje rok od najviše (15) petnaest dana za razjašnjenje ili dopunu podneska, odnosno odgovora na zahtev. Zatim, kada relevantne strane ne dostave Sudu potrebnu dokumentaciju, na osnovu pravila 35 (Odbacivanje i odbijanje zahteva) Poslovnika, Sud može odlučiti da zahtev odbije po kratkom postupku, ako je zahtev nepotpun ili nejasan uprkos zahtevu ili zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni zahtev.
U tom smislu, Sud podseća da je zahtev podnosioca primio 17. novembra 2022. godine. Budući da zahtev nije bio kompletan, budući da dosijeu nije priložena odluka Vrhovnog suda, Sud je 2. decembra 2022. godine tražio od podnosioca zahteva da podnese poslednju odluku za njegov slučaj, zajedno sa potrebnom dokumentacijom.
Sud je, na osnovu prepiske od 22. decembra 2022. godine i priznanice koju je Sudu dostavila pošta, utvrdio da je podnosilac zahteva dopis od 2. decembra 2022. godine, ponovo poslat 22. decembra 2022. godine, primio 6. januara 2023. godine. Međutim, i pored njegovih zahteva, Sud nije dobio odgovor od podnosioca zahteva u propisanom roku, pa shodno tome, podnosilac nije dopunio svoj zahtev.
U ovom sporu, Sud ne može dalje da razmatra uslove prihvatljivosti zahteva, propisane pravilom 39 Poslovnika, kao što su iscrpljenost pravnih sredstava i podnošenje zahteva u roku od 4 (četiri) meseca, pošto zahtev nije kompletiran.
Sud podseća da teret izrade, pojašnjenja i kompletiranja zahteva pada na podnosioce, koji imaju direktan interes da Sud efikasno reši njihove navode i tvrdnje. U slučajevima kada podnosioci zahteva ne odgovore na zahtev Suda za pojašnjenje i dopunu zahteva, Sud te zahteve proglašava nejasnim i nepotpunim, i kao rezultat toga, ne razmatra navode podnosilaca zahteva (vidi, između ostalog, slučajeve Suda: KI121/21, podnosilac zahteva: Bajram Hasani, odluka o odbijanju od 23. septembra 2021. godine, stav 38, KI135/21, podnosilac zahteva: Isuf Musliu, odluka o odbijanju zahteva od 10. septembra 2021. godine, stav 35, i KI101/21, podnosilac zahteva: ‘N.T.Sh. Morina B’, odluka o odbijanju zahteva od 8. septembra 2021. godine, stav 36).
Shodno tome, Sud smatra da zahtev podnosioca ne ispunjava proceduralne uslove za dalje razmatranje, jer nije kompletiran pratećom dokumentacijom, kao što se zahteva članovima 22.4 i 48. Zakona i pravilima 25 (2) h) i 54 (2) a) Poslovnika. Stoga, Sud zaključuje da zahtev treba da se odbije po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa stavovima 1 i 7 člana 113. Ustava, članovima 20, 22 (4) i 48. Zakona i u skladu sa pravilima 25 (2) h), 54 (2) a) i 48 (1) d) Poslovnika, dana 14. novembra 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20 (4) Zakona;
Ova odluka stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Selvete Gerxhaliu Krasniqi Gresa Caka-Nimani
Gani Bërnjashi
KI – Individualni zahtev
Odluka
Zahtev je očigledno neosnovan
Odluka o odbijanju zahteva