USTAVNI SUD

KI86/19, KI87/19, KI88/19, KI89/19, KI90/19 i KI 91/19, Podnosilac: Ibrahim Zenuni i 5 drugih, Ocena ustavnosti 6 rešenja Vrhovnog suda Republike Kosova, donetih u period od 7. februara do 4. aprila 2019. godine

 Ibrahim Zenuni  (KI86/19), Ibrahim Beka (KI87/19), Rushit Vojvoda (KI88/19), Fazli Aliu (KI89/19), Sabedin Deliu (KI90/19) i Mehdi Ferizi (KI91/19), Re,enje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 16. januara 2020. godine, objavljeno 20. februara.2020.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, “Ngritja e Zërit”, ratna šteta, zahtev očigledno neosnovan

Podnosioci zahteva su podneli tužbu pred Osnovnim sudom u Mitrovici – Odeljenje u Srbici, protiv Vlade Srbije, radi kompenzacije materijalne i nematerijalne štete koja iz je prouzrokovana tokom rata.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnim da bi odlučili po ovom pitanju in a kraju, Vrhovni sud je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o Parničnom Postupku, obrazložio da se za ove slučajeve primenjuju normativi međunarodnog prava, a za te sporove domaći sudovi nisu nadležni da donose odluke, već je nadležan za ovo pravo pitanje sud koji je na teritoriji u kojoj se nalazi sedište Skupštine Srbije.

Podnosioci zahteva sup red Ustavnim Sudom tvrdili da je došlo do povrede njihovih prava koja su predviđena Ustavom, odnosno članovima 21, 22, 53 i 54. Podnosioci zahteva su imali tri kategorije glavnih tvrdnji : (i) primena principa “per loci” [ratione loci] ; (ii) obaveza za primenu međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima; kao i (iii) njihovo pravo na sudsku zaštitu prava kao i pravo na pristup pravdi.

Ustavni sud je, nakon razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazložio da su se zaključci redovnih sudova doneli nakon detaljnog razmatranja svih argumenata i tumačenja predstavljenih od strane podnosilaca zahteva i njima je pružena mogućnost da u svim fazama postupka predstave svoje argumente i pravna tumačenja koje su oni smatrali važnim za njihove slučajeve. Ustavni sudje takođe podsetio in a sudsku praksu ESLjP-a u kojima su se naglašavale proceduralne prepreke koje nameće načelo suverenog imuniteta država u odnosu na sudske sporove koji se mogu sprovesti protiv države u unutrašnjim sudovima neke druge države. Sud je, takođe, smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi Kosova nisu sudili u vezi sa pravom podnosilaca zahteva da traže nadoknadu štete, već samo u vezi sa mesnom nadležnošću sudova Kosova za sprovođenje postupka protiv neke druge države.

Samim tim, Ustavni sud je utvrdio da su zahtev očigledno neosnovani po ustavnim osnovama kao i da se trebaju proglasiti neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu,