USTAVNI SUD

Podnosioci zahteva smatraju da član 2 Nacrta izmenjenog Zakona o budžetu koji glasi kao što sledi: “Sva prikupljena sredstva od uvoza robe od registriranih preduzeća u severnoj Mitrovici, Zubin Potoku, Leposaviću ili Zvečanu, koja su namenjena za potrošnju u ovim opštinama, u trenutku ulaska na Kosovo preko graničnih prelaza Jarinje (tačka 1) ili Brnjak (tačka 3), trebaju se poslati Fondu Kosova, gde će se identifikovati i registrovati u ISUFK, i podeliti Fondu za razvoj poverenja, koji će biti stvoren u komercijalnoj banci od Specijanog predstavnika Evropske unije” krši Ustav, Oni tvrde da gore navedeni član krši član 119,4, [Osnovna načela] Ustava, koji glasi: “Republika Kosovo će podržati blagostanje svih svojih stanovnika putem pospešivanja održivog ekonomskog razvoja,”, Prema mišljenu podnosilaca, “[…] termin promoviše blagostanje za sve građane i izražava duh jednakosti i nediskriminacije svih građana pred zakonom i angažovanje državnih organa bez razlike za bilo koju pripadnost građana, Dakle, promovisanje blagostanja za svakog građanina izražava ravnopravno angažovanje bez ijedne razlike od strane državnih organa, u pogledu ekonomskih odnosa, uključujući ovde sve ekonomske aspekte, počevši od makroekonomskih faktora do stvaranja uslova u mikroekonomiji”, Podnosioci zahteva takođe tvrde da i član 2 Nacrta izmenjenog Zakona o budžetu krši član 120,1, [Javne finansije] Ustava, Član 120,1, glasi: “Javne finansije i prikupljanje javnih prihoda se zasniva na načelu odgovornosti, efektivnosti, efikasnosti i transparentnosti,”, Što se tiče tvrdnje podnosilaca da osporeni zakon povređuje odredbe Zakona br, 03/L-048 o upravljanju i odgovornostima za rad u javnim finansijama, Sud ponavlja svoj stav da je, na osnovu člana 112 [Opšta načela] Ustava, nadležan da oceni samo ustavnost osporenog zakona, a ne i zakonitost istog, Sledi da je ovaj deo zahteva van nadležnosti Suda po članu 112 Ustava i sledstveno nije u saglasnosti ratione materiae sa Ustavom, Što se tiče navoda podnosilaca da osporeni Zakon povređuje stavove 1, i 2, člana 3, [Jednakost pred Zakonom], stav 4, člana 19 [Opšta načela] i stav 1, člana 120 [Javne finansije] Ustava, Sud se poziva na stav 1,3 člana 42 [Tačnost podneska] Zakona o Ustavnom sudu, gde se predviđa da se moraju podneti, između ostalog, i sledeće informacije: “dokaze na kojima se zasniva spor,”, U konkretnom slučaju, Sud primećuje da su podnosioci zahteva samo apstraktno naveli navodnu neustavnost osporenog zakona, i da nisu potvrdili na ubedljiv način da bi osporeni zakon kršio svaki član Ustava na koje se oni pozivaju i nisu predočili dokaze kojima bi potkrepili svoje navode, Što se tiče navodnog kršenja člana 120, Ustava, koji predviđa da: “Javne finansije i ubiranje javnih prihoda se zasniva na načelu odgovornosti, efektivnosti, efikasnosti i transparentnosti”, podnosioci zahteva su se zadržali na tome šta odgovornost u ovom slučaju treba da obuhvati i kako će državni organ moći da izveštava o svojim radnjama bez postojanja obaveze da deluje na specifičan način, U vezi sa ovom žalbom, Sud je mišljenja da podnosioci zahteva nisu izgradili slučaj o kršenju prava na koje se oni pozivaju, a niti su podneli prima facie dokaze o tim kršenjima (Vidi, Vanek protiv Republike Slovačke, zahtev br, 53363/99, odluka ESLJP-a u vezi sa prihvatljivošću, od 31, maja 2005, god,, i vidi slučaj KI 70/11, podnosioci zahteva Faik Hima, Magbule Hima, Bestar Hima, Rešenje o neprihvatljivosti od 13, decembra 2011, god,), Sledi da je ovaj deo zahteva očigledno neosnovan, u skladu sa pravilom 36,1 (c) Poslovnika o radu koje predviđa da: “Sudu je dozvoljeno da rešava zahteve: c) samo ako zahtev nije očigledno neosnovan,” , Uzimajući žalbe podnosilaca kao celinu, Sud zaključuje da zahtev mora da se odbije kao očigledno neosnovan u skladu sa pravilom 36,1,(c) Poslovnika o radu