USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva, osuđenik koji izdržava kaznu zatvorom od 30 godina jer je osuđen za teško ubistvo i dela koja se tiču oružja, je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava tvrdeći da su mu presudom Vrhovnog suda, kojom je potvrđena kazna Okružnog suda u Prištini prekršena neodređena Ustavna prava. Podnosilac zahteva je argumentovao da su odluke sudova zasnovane na pogrešnom utvrđivanju činjenica, uključujući i nemogućnost rekonstrukcije mesta i da je izrečena kazna bila previsoka, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv prema čl. 102. i 113. stavu 1. Ustava i čl. 47. i 48. Zakona o Ustavnom sudu jer podnosilac zahteva nije izneo nijedan prima facie dokaz da je postupak u njegovom slučaju bio nepravičan ili da je bio nepristrasan. Sud je naglasio ograničenu nadležnost za rešavanje samo ustavnih sporova i da isti ne može preispitati sudske odluke koje se tiču činjenica i primene materijalnog prava, da li je postupak bio pravičan i nepristrasan, citirajući slučaj Akdivar protiv Turske, Sud je naglasio da samo prosto nezadovoljstvo podnosioca zahteva ishodom njegovog slučaja nije dovoljna osnova za osporavanje istog u Ustavnom sudu, citirajući slučaj Mezotur-Tiszacugi Tarsulat protiv Mađarske