USTAVNI SUD

Podnosilac, g. Fatmir Pireci, podneo je zahtev shodno članu 113.7 Ustava Kosovo, osporavajući odluku Okružnog suda u Prizrenu Ac. br. 518/2010, da je doneta kršeći njegova prava garantovana članom 21 [Opšta Načela] i članom 49 [Pravo na Rad i Obavljanje Profesije] Ustava, jer je Okružni sud odbio predlog podnosioca za izvršenje odluke Nezavisnog nadzornog odbora. Odluka NNO je bila odluka doneta od strane organa uprave, što nema veze sa novčanim potraživanjem, kao što je predviđeno Zakonom o izvršnom postupku. Stoga, odluka NNO nije naslov za izvršenje koje bi Okružni sud trebalo da izvrši, nego je u nadležnosti NNO, u skladu sa Uredbom UNMIK-a 2008/12, da izvršava svoje odluke.
Po pitanju prihvatljivosti zahteva, sud je zaključio, na osnovu jednostavnog jezika člana 113.7 da je zahtev prihvatljiv, jer u ovom zahtevu g. Fatmir Pireci osporava ustavnost odluke Okružnog suda u Prizrenu Ac. br. 518/2010, od 26. novembra 2010. god. Stoga, podnosilac se mora smatrati ovlašćenom strankom, jer ima pravo da pokrene slučaj u sudu, kao i da iscrpi sve pravne lekove, kao što je predviđeno zakonom, shodno članu 113.7 Ustava. Što se tiče zahteva iz člana 49 ovog zakona, da podnosilac mora podneti zahtev u roku od četri (4) meseca, sud je utvrdio iz podneska podnosioca da je podnosiocu gore navedena odlukaOkružnog suda uručena 17. decembra 2010. god., dok je podnosilac podneo zahtev sudu 22. aprila 2011. god. odnosno u roku od četiri meseca, kao što je i predviđeno članom 49 Zakona. Dalje, podnosilac je detaljno naveo koja prava iz Ustava i EKLJP su navodno prekršena i od kojeg javnog organa. Stoga, sud takođe smatra da je podnosilac ispunio uslov iz člana 48 Zakona.
O meritumu zahteva, sud smatra da, s obzirom na to da je NNO ustanovio povredu prava podnosioca zahteva na rad, odluka koja je postala konačna i izvršna, podnosilac ima pravo na delotvoran pravni lek, budući da je Opština Prizren odbila da izvrši odluku NNO. Međutim, kao što je gore već pomenuto, umesto izvršavanja odluke NNO, što je njihova zakonska dužnost, i Opštinski sud i Okružni sud, odbili su da to učine. Nesprovođenjem odluke NNO od 25 juna 2008. god., odgovarajući organi su uskratili sve korisne efekte odredbi člana 54 Ustava i člana 13 EKLJP.
U ovim okolnostima, sud smatra da je pravo na pravično i efikasno suđenje, kao što je garantovano članovima Ustava i EKLJP, povređeno, i da konačna i izvršna odluka NNO, odluka br. 49/08 od 25. juna 2008. god. mora biti izvršena. Prilikom donošenja odluke, sud se takođe oslanjao na odluke Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, koji se bave istim ili sličnim pitanjima. Sud je proglasio ništavnom i poništio je odluku Okružnog suda i vratio odluku Okružnog suda na ponovno razmatranje, u skladu sa presudom ovog suda.