USTAVNI SUD

Priština,​​ dana​​ 8. maja​​ 2022. godine

Br. ref.:MK 2160/23

PODUDARNO​​ MIŠLJENJE

sudije​​ 

RADOMIR LABAN

u​​ 

slučaju br. KI67/22

Podnosilac

Zeqirja Prebreza

Ocena ustavnosti presude​​ CA. br. 1343/2021 od 29. decembra 2021. godine Apelacionog suda Kosova

Iskazujući na početku svoje poštovanje​​ prema​​ mišljenju​​ većine sudija da u ovom slučaju, postoji povreda člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu: EKLJP),​​ 

Međutim,​​ Ja kao sudija​​ pojedinac​​ imam​​ podudarno​​ mišljenje u vezi zaključka većine i​​ sa mišljenjem većine se​​ ne slažem​​ . Ja​​ smatram da​​ ​​ postoji​​ povreda prava na​​ na jednakost oružja ali da je ona deklarativne prirode​​ iz člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP na način kako je to predstavljeno u presudi.

Ja kao sudija se slažem sa činjeničnim stanjem kako je​​ izneto i predstavljeno​​ u presudi i isto činjenično stanje prihvatam kao tačno.​​ Takođe, Ja kao sudija se slažem sa​​ načinom kako su navodi podnosioca izneti i predstavljeni u presudi i​​ iste prihvatam kao tačne.

Takođe ja se slažem​​ ​​ sa pravnom analizom u vezi prihvatljivosti predmeta i stavom većine da postoji povreda prava na raspravu kako je​​ izneto i predstavljeno​​ u presudi​​ ali se neslažem sa dispozitivom iste.

Zbog gore navedenog, a u skladu sa Pravilima 62​​ i 63 Poslovnika o radu Ustavnog Suda​​ Ja ću​​ u​​ ukratno izneti moje podudarno mišljenje.

Ja smatram​​ da se nijedan podnosilac zahteva nije obratio Ustavnom sudu samo da bi​​ ostvario pravo na jednakost oružja ili neko drugo strogo proceduralno pravo​​ , naprotiv svaki podnosilac zahteva se obratio sudu kako bi ostvario neko suštinsko pravo odnosno deletvorno pravo koje smatra da mu pripada.​​ 

U konkretnom slučaju podnosilac zahteva se obratio sudu kako bi​​ ostvario svoje imovinsko pravo​​ odnosno tužbeni zahtev u kome je zahtevao​​ za naknadu jubilarnih plata, sa predlogom da Osnovni sud usvoji tužbeni zahtev, prizna pravo na isplatu tri jubilarne plate u iznosu od 2.460,98 evra, sa zakonskom kamatom u visini od 8%, kao i da mu nadoknadi troškove postupka.​​ i redovni sudovi su mu dali mogućnost da iznese svoje dokaze, što je podnosilac zahteva i uradio.

Zadatak suda je da najpre utvrdi dali povreda postoji i da istu ispravi tako što će podnosiocu zahteva omogućiti da ostavri suštinsko pravo koje je podnosilac zahteva zahtevao, a ne da mu omogući proceduralno pravo koje nije deletvorno.

Dana 29. decembra 2021. godine, Apelacioni sud je presudom [CA. br. 1343/2021] usvojio, kao osnovanu, žalbu EKK-a i preinačio presudu​​ [C. nbr. 645/2020] od14. januara 2021. godine Osnovnog suda, odbijajući, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca, u obrazlažući svoju presudu, Apelacioni sud je, pozivajući se na vreme u kojem je OKUK bio na snazi, utvrdio da su tužba podnosioca zahteva i njegov zahtev podnet poslodavcu podneti van roka. U tom smislu, Apelacioni sud je ocenio na sledeći način:

„Veće utvrđuje da je tužilac u ovom slučaju tužbu za jubilarnu nagradu na ime njegovog neprekidnog radnog staža kod tužene za 10 godina mogao da traži od 01.01.2015. godine (kada je stupio na snagu OKUK) do 31.12.2017. godine (kada je istekao rok OKUK-u).​​ 

Tužilac je tužbu protiv tuženog za jubilarnu nagradu podneo prvostepenom sudu 10.02.2020. godine, dok je zahtev poslodavcu za ostvarivanje ovog zahteva podneo18.11.2019. godine (odluka tuženog br. 11356 od05.12.2019. godine u spisima predmeta), što znači da je tužilac u ovom slučajuzahtev poslodavcu i tužbu zaostvarivanje svog zahteva zajubilarnu nagradu, kao novčano potraživanje, podneo nakon zakonskog roka (od 01.01.2015. godine do 31.12.2017. godine), kada je tužilac mogao da traži ostvarivanje svog zahteva protiv tuženog preko sudske zaštite, jer je tužilac u ovom slučaju neprekidni staž od 30 godina kod tuženog navršio pre 01.01.2015. godine.”

Ja​​ zaključujem​​ da u okolnostima konkretnog​​ utvrđivanje povrede prava na jednakost oružja​​ postoji jer nije uvažen odgovor na tužbu podnosioca zahteva​​ ​​ onako kako je obržloženo u samoj presudi ali smatram da je poništenje osporene presude u potpunosti nepotrebno jer podnosilac zahteva ni u ponovljenom postupku neće uspeti​​ da ostvari suštinsko pravo koje je zahtevao jer je isto očigledno zastarelo, odnosno tužbeni zahtev podnosioca je podnet van vremenskog roka.

Zbog gore navedenog zaključujem da postoji povreda prava na​​ jednakost oružja​​ ​​ iz člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP​​ ali sobzirom na okolnostiu konkretnog slučaja većina sudija je u presudi trebala da utvrdi povredu deklarativne prirode kao moralnu satisvakciju podnosiocu zahteva, kako ga nebi bespotrebno izlaga novim sudskim postupcima i dodatnim troškovima koji su strogo formalni u smislu održavanja​​ novih sudskih ročišta​​ ​​ bez mogućnosti da podnosilac zahteva ostvari svoje suštinsko pravo.

Podudarno​​ mišljenje podneo sudija;

Radomir Laban, sudija​​ 

_________________

Dana​​ 04 aprila​​ ​​ 2023​​ godine u Prištini.