USTAVNI SUD

KI 12/21 Podnositeljka zahteva: Violeta Hamidi ocena ustavnosti presude presude ARJ-UVZP.br. 31/2020 Vrhovnog suda Kosova od 16. marta 2020. godine

KI 12/21, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, objavljeno 2. juna 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 22. i 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Disciplinska komisija za civilne službenike pri Ministarstvu za Kosovske snage bezbednosti (u daljem tekstu: MKBS) je 2015 godine utvrdila disciplinsku odgovornost podnositeljke zahteva zbog povrede radnih obaveze i prekoračenja službene nadležnosti i odgovornosti definisanih u opisu radnih obaveza i shodno tome izrekla disciplinsku meru, udaljavanje iz kancelarije i transferisanje na drugo radno mesto sa sličnim obavezama kao i zabranu unapređenja do pet (5) godina, ovu odluku je potvrdila žalbena komosija MKBS.

Podnositeljka zahteva je na odluku Žalbene komisija MKBS podnela žalbu Nezavisnom nadzornom odboru civilne službe Kosova (u daljem tekstu: NNOCSK), koji je prihvatilo žalbu podnositeljke zahteva i predmet vratio MKBS na ponovno odlučivanje.

MKBS je u ponovnom postupku postupajući po preporukama NNOCSK-a ispravilo nepravilnosti i ponovo odbilo žalbu podnosioca zahteva, podnositeljka zahteva se ponovo žalila NNOCSK, medjutim ovu žalbu podnositeljke zahteva NNOCSK je odbio i u potpunosti potvrdio odluku MKSB.

Podnositeljka zahteva je nakon toga podnela tužbu Osnovnom sudu u Prištini zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene zakona sa zahtevom da se poništi sporna odluka MKSB.

Osnovni sud u Prištini je odbio tužbu podnositeljke zahteva i u potpunosti podržao odluku MKSB i NNOCSK. Ovaj predmet je prošao kroz sve faze redovnog postupka zaključno sa Vrhovnim sudom koji su svi podržali i potvrdili odluku MKSB.

Podnositelkjka zahteva u suština navodi povredu,  (i) prava zagarantovanih članom 24 [Jednakost pred zakonom] Ustava u vezi sa članom 14 EKLJP i članom 7 UDLJP, (ii) prava zagarantovanih članom 46 Ustava u vezi sa član 1. Protokola br. 1 EKLJP, (iii) prava zagarantovanih članom 49 Ustava i (iv) prava zagarantovanih članom 21 i članom 22 Ustava kao i članova 23. UDLJP.

Sud zaključuje da se  navodi podnositeljke zahteva  o povredi prava zagarantovanih članom 21., 22., 24., 46., 49. Ustavom,  članom 14., i članom 1. Protokola br. I EKLJP kao i članovima 7. i 23. UDLJP, trebaju proglasiti neprihvatljivim u celosti kao očigledno neosnovani jer se ovi navodi podnositeljke zahteva  kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (ii) navodi kategorisani kao „očigledni ili evidentni nedostatak povrede“ i (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, isti su u celosti očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.