Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev za povratak  u pređašnje stanje u vezi sa zahevom KI 02/20, koji je Ustavni sud odlukom od 29. aprila 2020. godine, odbio po kratkom postupku; i Zahtev za ocenu ustavnosti presude  Pml. br. 245/2019 Vrhovnog suda Kosova, od  17 septembra 2019. godine

br. predmeta KI217/21

podnosiocu: Enver Zhjeqi

Preuzimanje:

Priština, dana 6. oktobar 2022. godine

Ref.br.:RK 2054/22

 

 

 

 

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

 

u

 

slučaju br. KI217/21

 

Podnosilac

 

Enver Zhjeqi

 

 

Zahtev za povratak  u pređašnje stanje u vezi sa zahevom KI 02/20, koji je Ustavni sud odlukom od 29. aprila 2020. godine, odbio po kratkom postupku

i

Zahtev za ocenu ustavnosti presude  Pml. br. 245/2019 Vrhovnog suda Kosova,

od 17. septembra 2019. godine

 

 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

 

 

Podnosilac zahteva

 

  1. Zahtev je podneo Enver Zhjeqi, sa prebivalištem u Prištini (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Podnosioca zahteva  zastupa, advokatska kancelarija „ProJusticia“ iz Prištine,  sa advokatima Esetom Berishom i Afrimom Salihuom.

 

Osporena odluka

 

  1. Podnosilac zahteva traži ocenu ustavnosti  presude  [ br. 245/2019] Vrhovnog suda, od  17.septembra 2019. godine.

 

Predmetna stvar

 

  1. Predmetna stvar ovog zahteva je;

 

  1. i) povratak u pređašnje stanje u vezi sa zahtevom KI02/20, koji je Ustavni sud ( u daljem tekstu:Sud), odbio odlukom po kratkom postupku, u kome je predmet ustavne ocene bila presuda [ br. 245/2019] Vrhovnog suda Kosova, od  17.septembra 2019. godine.

 

  1. ii) zahtev za ocenu ustavnosti presude [Pml. br. 245/2019] Vrhovnog suda, kojom se navodno, podnosiocu zahteva povređuju prava i slobode garantovana članom 3 [Jednakost pred zakonom], članom 22 [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], i člana 109 [Državno tužilaštvo] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu:Ustav), kao i član 6 (Pravo na pravično  suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu ( EKLjP).

 

Pravni osnov

 

  1. Zahtev je zasnovan na stavovu 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka), 47. (Individualni zahtevi) i 50. (Povraćaj u pređašnje stanje) Zakona i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

 

Postupak pred Ustavnim sudom

 

  1. Dana 12. avgusta 2021. godine, zastupnik podnosilac zahteva je poslao pismo Predsednici suda u kome je tražio da Sud omogući povratak u pređašnje stanje zahtev KI02/20, i omogući njegovo razmatranje u vezi sa navodnim iz tog

 

  1. Dana 30.novembra 2021.godine, zastupnik podnosilac zahteva je poslao  dopunu pisma od 12.avgusta 2021. godine, ponovo adresirano na Predsednicu suda.

 

  1. Dana 3.decembra 2021.godine, Predsednica Suda, je Odlukom [GJR.KI217/21] imenovala sudiju Nexhmi Rexhepi za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija Gresa Caka Nimani: (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Radomir Laban,(članovi).

 

  1. Dana 21. decembra godine, Sud je obavestio podnosioca  o registraciji zahteva i ujedno je od zastupnika podnosioca tražio ovlašćenje o zastupanju podnosioca zahteva, kao i da  popuni službeni  fomular zahteva suda.

 

  1. Dana 30.decembra 2021.godine, zastupnik podnosioca zahteva je poslao popunjeni zahtev suda, koji je sadržao i ovlašćenje o zastupanju podnosioca zahteva.

 

  1. Dana 20.septembra 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

 

Pregled činjenica

 

  1. Na samom početku Sud podseća da na osnovu spisa predmata proizilazi, da je predmetni zahtev za povraćaj u pređašnje stanje u direktnoj vezi sa zahtevom KI 02/20, u kome je Sud dana 29.aprila 2020. godine, doneo Odluku o odbijanju zahteva po kratkom postupku.

 

  1. Imajući to u vidu, Sud će se pre razmatranju zahteva za povratak u pređašnje stanje podsetiti na zahtev KI02/20, kao i na sve oklonosti koje su rezultirale donešenjem Odluke o dobijanju zahteva po kratkom postupku, za koji zastupnik podnosioca zahteva sada  traži povratak  u pređašnje stanje.

 

Pregled činjenica u vezi sa zahtevom KI 02/20

 

  1. Dana 10.januara 2020.godine, zahtev je podneo S.M, advokat iz Prištine, koji je Sud registrovao sa oznakom KI 02/20. U tom zahtevu M., je  naveo,  “da je on zastupnik lica E. Z“. Međutim u spisima predmeta, on sudu nije dostavio ovlašćenje o njegovom zastupanju.

 

  1. Dana 28. januara 2020. godine, Sud je obavestio navodnog zastupnika o registraciji zahteva i tražio da dopuni zahtev dodatnim informacijama, tačnije da Sudu dostavi punomoćje kojim ga je lice E.Z., ovlastilo da ga zastupa pred Sudom.

 

  1. Sud je na osnovu povratnice zaključio, da je navodni zastupnik primio pismo Suda 31.januara 2020. godine, međutim, on nije odgovorio na to pismo.

 

  1. Dana 26. februara 2020. godine, Sud je poslao drugo pismo navodnom zastupniku u kome je ponovo tražio da mu dostavi punomoćje kojim ga je lice E.Z., ovlastilo da ga zastupa pred Sudom.

 

  1. Navodni zastupnik ponovo nije odgovorio na zahtev Suda.

 

  1. Dana 29. aprila 2020. godine, nakon razmatranja izveštaja sudije izvestioca, Veće za razmatranje je jednoglasno iznelo preporuku Sudu o odbijanju zahteva shodno pravilu 35(5) Poslovnika o radu.

 

Pregled činjenica u vezi sa zahtevom KI 217/21

 

  1. Dana 12.avgusta 2021  zastupnik podnosioca zahteva je u formi pisma poslao zahtev Predsednici suda u kome je tražio, da Sud shodno članu 50 Zakona omogući povratak u pređašnje  stanje  zahteva KI 02/20, te da  Sud shodno tome razmatra da li se presudom [ br. 245/2019] Vrhovnog suda, od  17.septembra 2019. godine, povređuju njegova prava garantovana članom  3 [Jednakost pred zakonom], članom 22 [Direktna primena međunarodnih  sporazuma i instrumenata], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] , i članom 109 [Državno tužilaštvo] Ustava, kao i članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP.

 

  1. S tim u vezi, Sud nalazi da podnosilac zahteva ponovo pokreće pitanje ustavne ocene presude [ br. 245/2019] Vrhovnog suda, koja je bila predmet ocene i u zahtevu KI 02/20, ali koju Sud nije razmatrao imajući u vidu da nisu bili ispunjeni  svi proceduralni uslovi za njeno razmatranje.

 

  1. Sagledavajući samu sušutinu  zahteva KI217/21, u vezi sa sudskim postupkom  podnosioca zahteva  u kontekstu njegove prirode koji se  završio  osporenom presudom  [ br. 245/2019]   Vrhovnog suda,  Sud je našao,  da se radi o krivičnom postupku, u kome je on optužnicom  Tužilaštva-Departman za teška krivična dela, optužen da je  počinio dva  krivična dela,  za šta je on presudama redovnih sudova proglašen krivim, te da mu je shodno tome  izrećena i kazna  zatvora.

 

  1. Međutim da bi Sud moga  konkretno i u detaljima  da navede  sve činjenice i okolnosti u vezi sa samim krivičnim postupkom, kao i da navode sve njegove  tvrdnje o ustavnim povredama članova Ustava i EKLjP, koje  su  bile suštinsko pitanje u zahtevu KI 02/20, tako i sada  ovom zahtevu KI 217/21, Sud  mora prvo  da sagleda,  da li postoji osnovanost  zahteva za  povratak  u pređašnje stanje koje je zastupnik podnosioca zahteva podneo sudu  shodno članu 50 Zakona.

 

Navodi podnosioca  zahteva u vezi sa zahtevom za  povratak  u pređašnje stanje zahteva KI 02/20.

 

  1. Zastupnik podnosioca u prilogu u povratka u pređašnje stanje zahteva KI02/20 naovdi,

 

„Podnosilac zahteva je ovlastio svog advokata S.M. iz Prištine za zastupanje u postupku pred ovim sudom i nije imao mogućnosti da ikada sazna za odluku suda, jer je imao svog ovlašćenog zastupnika, […] . Činjenicu o postojanju odluke Ustavnog suda br. KI02/20. od 29. aprila 2020. godine, saznala je supruga podnosioca  tako što je slučajno pogledala internet stranicu ovog suda, nedelju dana pre nego što je angažovala našu kancelariju  radi nastavljanja postupka pri sudu, a kopija rešenja ovog suda nije nikada predata podnosiocu zahteva ili njegovim članovima porodice.

Kao što je gore navedeno, podnosilac zahteva ovlastio je svog advokata da ga zastupa u postupku koji se vodio pred Ustavnim sudom, ali njegov punomoćnik nije predao ovlašćenje, u skladu sa članom 33, stavom 2 Poslovnika o radu i zbog toga je ovaj sud u skladu sa članom 35, stavom 3 Poslovnika odbacio njegov zahtev.

 

S toga, imajući u vidu da se propust proceduralne radnje u podnesenom zahtevu u ovom sudu nije dogodio krivicom podnosioca zahteva, već njegovog punomoćnika, ovlašćenog zastupnika, predlažem da ovaj sud dozvoli vraćanje i pređašnje stanje u slučaju KI02/20.

 

Relevantne zakonske odredbe

 

Zakon br.03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo

 

Člana 50. (Povraćaj u pređašnje stanje)

 

Ukoliko podnosilac nije bio u mogućnosti da podnese podnesak u predviđenom roku bez svoje krivice, Ustavni sud je dužan da, na osnovu podneska podnosioca, isti vrati u pređašnje stanje. Podnosilac je dužan da podnese podnesak o povraćaju u pređašnje stanje u roku od petnaest (15) dana, od dana kada je prestao razlog propuštanja i ujedno je dužan da obrazloži svoj zahtev. Povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljen ukoliko je prošla godina ili više od dana proteka roka određenog ovim zakonom.”

 

 

 

Ocena prihvatljivosti zahteva

 

  1. Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani Ustavom, dalje precizirani Zakonom i predviđeni Poslovnikom.

 

  1. U tom smislu, Sud se poziva na stavove i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:

 

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

 

 […]

 

  1. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”

 

  1. Sud se takođe, poziva i na uslove prihvatljivosti, koji su dalje navedeni u Zakonu. S tim u vezi, Sud se prvenstveno poziva na članove 47. (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, koji propisuju:

 

Član 47

(Individualni zahtevi)

 

“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

 

  1. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.”

 

Član 48

(Tačnost podneska)

 

Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”

 

Član 49

(Rokovi)

 

Podnesak se podnosi u roku od četiri (4) meseca. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku […].”

 

  1. Sud naglašava da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava jedan akt javnog organa, odnosno presudu [ br. 245/2019] Vrhovnog suda, od 17.septembra 2019. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana zakonom.

 

  1. S tim u vezi, Sud naglašava da izuzev kriterijuma od 4 (četiri) meseci koji je propisan u članu 49 Zakona za podnošenje zahteva pred Sudom po postupku navednom u stavu 7 člana 113 Ustava, odnosno individualnih zahteva, postoji takođe i tačka (c) stava (1) pravila 39 (Kriterijum o prihvatljivosti) Poslovnika o Radu, koja propisuje sledeće:

 

Pravilo 39

(Kriterijum o prihvatljivosti)

 

“(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

 

[…]

 

  1. c) ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i

 

[…].”

 

  1. U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu [ br. 245/2019] Vrhovnog suda, od  17.septembra 2019. godine, a tu presudu je podnosilac zahteva osporavao i u svom zahtevu koji je podnet Sudu  10. januara  2020. Godine, i koji je registrovan sa oznakom  KI02/20. Samim tim, nije sporno da je  zahtev KI 02/20 podnosioca zahteva u tom trenutku  bio podnet u zakonskom roku  od 4 (četiri) meseca koji je propisan kako u Zakonu tako i u Poslovniku u Radu.

 

  1. Međutim u vezi sa gore navedenim, Sud podseća da podnosilac zahteva u konkretnom zahtevu traži od Suda povratak u pređašnje stanje njegovog prethodnog zahteva KI02/20, a taj slučaj je razmotren i po njemu je doneta odluka od strane Suda aprila 2020.godine. U nastavku njegovog zahteva za povratak  u pređašnje stanje, podnosilac zahteva na specifičan način traži da se razmotri njegov prethodni zahtev koji je podnet 10. januara 2020. godine, u kome je tražio ocenu ustavnosti presude  [Pml. br. 245/2019] Vrhovnog suda, od  17.septembra 2019. godine.

 

  1. U kontekstu zahteva podnosioca zahteva za povratak roka u pređašnje stanje, Sud prvenstveno podseća na sadržaj člana 50 (Povraćaj u pređašnje stanje) Zakona, koji propisuje sledeće:

 

“Ukoliko podnosilac nije bio u mogućnosti da podnese podnesak u predvidenom roku bez svoje krivice, Ustavni sud je dužan da, na osnovu podneska podnosioca, isti vrati u predasnje stanje. Podnosilac je dužan da podnese podnesak o povraćaju u pređašnje stanje u roku od petnaest (15) dana, od dana kada je prestao razlog propuštanja i ujedno je dužan da obrazloži svoj zahtev. Povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljen ukoliko je prošla godina ili više od dana proteka roka određenog ovim zakonom.”

 

  1. Na osnovu sadržaja člana 50. Zakona, da bi se usvojio zahtev za povratak u pređašnje stanje, mora da se ispune sledeći uslovi: (i) podnosilac zahteva mora dokazati da nije bio u mogućnosti da podnese podnesak u predviđenom roku bez svoje krivice, odnosno u roku od 4 (četiri) meseca utvrđenom u članu 49. Zakona; (ii) podnosilac zahteva je dužan da podnese podnesak o povraćaju u pređasnje stanje u roku od petnaest (15) dana od kada je prestao razlog propuštanja; (iii) podnosilac zahteva je dužan da obrazloži svoj zahtev; i (iv) da nije prošla godina ili više od dana isteka roka određenog ovim Zakonom za podnošenje zahteva Sudu. Ovi uslovi su kumulativni. (vidi slučaj Suda, KI163/20, podnosioc zahtvea “Inter Eminex” Rešenje o neprihvatljivosti od 18. februara 2021. godine, stav 48).

 

  1. U okolnostima ovog konkretnog slučaja, i kako je to objašnjeno iznad, Sud podseća da je zahtev podnosioca zahteva bio registrovan u sudu pod brojem KI02/20, te da ga  je  Sud odbio po kratkom postupku na osnovu Pravila 35 (5) Poslovnika o Radu, zaključujući da njegov zahtev nije bio proceduralno  kompletan, kao rezultat toga što navodni zastupnik nije sudu podneo ovlašćenje o zastupanju podnosioca zahteva. Šta više, Sud u prilog tome dodaje, da je on dva puta, i to  januara 2020.godine, i 26. februara 2020. godine, slao dopise navodnom zastupniku  podnosioca,  tražeći od njega da podnese ovlašćenje o zastupanju podnosioca, koje je on uredno primio, a što je Sud utvrdio na osovu povratnica,međutim, on nije na njih odgovarao.

 

  1. U trenutnom zahtevu, Sud argumente podnosioca za povratak u pređašnje stanje može da sažme na sledeći način; “da je on ovlastio  advokata S.M.,  da ga u zahtevu KI02/20 zastupa pred sudom, ali njegov punomoćnik nije predao ovlašćenje, u skladu sa članom 33, stavom 2 Poslovnika o radu i zbog toga je ovaj sud u skladu sa članom 35, stavom 3 Poslovnika odbacio njegov zahtev. Činjenica da nije  izvršena  proceduralna   radnja  od strane punomoćnika, izgubljeno je njegovo pravo na traženje pravne zaštite, što je i bio uzrok obraćanja Ustavnom sudu.  Takođe podnosilac tvrdi “da postoji odluka Sud u slučaju KI02/20, od 29. aprila 2020. godine, saznala je njegova supruga, tako što je slučajno pogledala internet stranicu ovog suda, i to  nedelju dana pre nego što je angažovala nove zastupnike kako bi ga zastuupali u zahtevu KI 217/21“.

 

  1. Sud naglašava da shodno članu 50 Zakona, postoji obaveza Suda da usvoji ili da odbije zahtev za povratak u pređašnje stanje na osnovu procene, u svakom slučaju posebno. Odnosno njegova je obaveza da ispita,  da li podneti zahtev  ispunjava sve uslove  koji su propisani samim članom 50 Zakona, a koji su kumulativne prirode.

 

  1. Upravo ocenjujući kumulativene uslove propisane članom 50 Zakona, koji jedan zahtev za povratak  u pređašnje stanje treba da ispuni, Sud kao početni kriterijum u ovom zahtevu  ocenjuje  da li je ispunjen uslov  (iv) člana  50 Zakona, koji predviđa, da  se zahtev za povratak u pređašnje stanje može podneti ako  „nije prošla godina ili više od dana isteka roka određenog ovim Zakonom za podnošenje zahteva Sudu“.

 

  1. S tim u vezi, Sud primećuje da je datum donošenja osporene presude [ br. 245/2019] Vrhovnog suda 17.septembra 2019. godine, da je prvi zahtev KI 02/20, navodni zastupnik podnosioca zahteva podneo 10.januara 2020. godine, dok je zahtev  za povratak u pređašnje stanje, novi zastupnik podnosioca zahteva podneo 12.avgusta 2021.godine.

 

  1. Shodno tome, dovodeći u vezu ove rokove, sa propisanim uslovom (iv) člana  50 Zakona, može se zaključiti da rok za podnošenje zahteva za povratak u pređašnje stanje, kao propisani uslov u ovom zahtevu nije ispunjen, i to iz  razloga što je od datuma kada je podnet prvi zahtev KI02/20, do datuma kada je podnet drugi zahtev KI217/21,   prošlo više od godinu dana, tačnije 1 (jedna) godina, 6 (šest) meseci i 7 (sedam) dana.

 

  1. Konkretnije, zadnji rok u kome je podnosilac zahteva mogao da podnese zahtev za povratak u pređašnje stanje sudu, da bi   uslov (iv) člana 50 Zakana bio ispunjen, jeste 10.januara 2021.godine, a što on u konkretnom slučaju nije učinio imajući u vidu spise predmeta.Shodno tome  Sud ne zalazeći u dalju elaboraciju ispunjenja drugih uslova propisanih  članom 50 Zakona, smatra da ovaj zahtev ne ispunjava uslov  (iv) koji je  gore naveden.

 

  1. Imajući u vidu da je Sud zaključio da podneti zahtev za povratak u pređašnje stanje, nije ispunio propisane uslove  člana 50 Zakona, smatra da nema potrebe da on u nastavku i u suštinskom smisli predstavi  činjenice koje se odnose na osporeni  sudski postupak koji je vođen pred redovnim sudovima i koji je rezultirao donošenjem osporene presude [ br. 245/2019]  Vrhovnog suda.  Samim tim Sud  neće takođe  navesti  obrazloženje navodnih povreda članova Ustava i EKLjP,  samim tim  u nastavku rešenja   se neće  njime  baviti  u kontekstu mogućih povreda.

 

  1. Na osnovu gore navedenog razmatranja i zaključaka iz istog da zahtev za povratak u predjasnje stanje ne  ispunjava  uslov propisan u članu 50 Zakona,  proizilazi  da je zahtev podnet van roka koji je propisan u članu 49 Zakona i pravila 39 (1) (c) Poslovnika o Radu.

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Ustavni sud, na osnovu člana  113.7 Ustava, članova 20, 49 i 50 Zakona i u skladu sa pravilima 39 (1) (c) i 59 (2) Poslovnika, dana 20. septembra 2022. godine, jednoglasno

 

ODLUČUJE

 

  1. DA ODBIJE zahtev podnosioca za povraćaj u pređašnje stanje;

 

  1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

 

  • DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

 

  1. DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

 

  1. Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac                                                                  Predsednica Ustavnog suda

Nexhmi Rexhepi                                                                                      Gresa Caka Nimani

podnosiocu:

Enver Zhjeqi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje

Zahtev nije podnela ovlašćena strana

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Krivični