USTAVNI SUD

KI231/19, Podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju koja zastupa DP „Kosovo-Export, Zahtev za ocenu ustavnosti presude AC-I-15-0212-A0001 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 22. avgusta 2019 godine

KI231/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 26. februar 2020. godine, objavljeno 22 aprila 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, pravo na imovinu, privremene mere, očigledno neosnovan, rešenje o neprihvatljivosti 

Podnosilac zahteva je  podneo zahtev Ustavnom sudu jer je  smatrao da su  odlukom Žalbenog veća PKVS navodno, njemu  povređena prava i slobode garantovane članom 3. stav 1. [Jednakost pred zakonom], članom 7. [Vrednosti], članom 24. stav 1. [Jednakost pred zakonom], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] članom 54. stav 1. [Sudska zaštita prava], članom 102. stav 3, [Opšta načela sudskog sistema] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: (EKLjP).

Takođe je podnosilac zahteva tražio da Sud uvede i privremenu meru.

U stvari Sud primećuje, da se suština spora odnosi na činjenicu da je Žalbenog veća PKVS donelo pravosnažnu presudu kojim je rešilo predmet spora vezano za potvrđivanje imovinskih prava nad više parcela imovine koji je pokrenulo lice Z. Rr.H., tužbom Posebnoj komori Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju.

Sud uvidom u navode podnosioca zahteva smatra da jedan deo tih navoda podnosilac u zahtevu podiže na nivo zakonitosti u vezi sa povredom člana 31. Ustava i člana 6. EKLjP, dok drugi deo navoda podnosilac zahteva diže i gradi na nivo ustavnosti u vezi sa povredom člana 31. Ustava i člana 6. EKLjP.

Shodno tome, Sud upravo zbog tih zaključaka nalazi za potrebu da navode podnosioca zahteva podeli na i) navode koje podnosilac podiže na nivo zakonitosti u vezi sa ustavnim povredama, kao i ii) navode koje podnosilac u zahtevu podiže na nivo ustavnosti u vezi sa ustavnim povredama.

Analizirajući navode koje podnosilac podiže na nivo zakonitosti, Sud je zaključio da nije našao ništa što bi vodilo zaključku da su redovni sudovi pogrešno ili proizvoljno promenili relevantne zakonske propise, što vodi zaključku da nema ni povrede člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLjP, u vezi sa prvim delom navoda podnosioca zahteva.

Što se tiče navoda koje podnosilac u zahtevu podiže na nivo ustavnosti u vezi sa ustavnim povredama, Sud je našao  da je Žalbeno veće PKVS u obrazloženju presude dalo detaljna objašnjenja za sve žalbene navode koje je podnosilac zahteva podigao pred Žalbenim većem PKVS iz čega proizilazi da su i ovi navodi podnosioca zahteva nesnovani.

Sud na osnovu analize, kako navoda podnosioca koji su se odnosili na pitanje zakonitosti, tako i navoda koji su se odnosili na pitanje ustavnosti, nije našao da su postupci pred Specijalizovanim većem PKVS i Žalbenim većem PKVS, na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni da bi Ustavni sud bio uveren da su podnosiocu zahteva uskraćene bilo kakve procesne garancije, što bi dovelo do povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje, garantovano članom 31. Ustava, odnosno članom 6. EKLjP-a, a samim tim, Sud zaključuje da nema ni povrede drugih članova Ustava i EKLjP koje je podnosilac zahteva naveo u zahtevu.

Sud je isto tako zahtev podnosioca za uvođenjem privremene mere odbio kao neosnovan.