USTAVNI SUD

KI149/23, Podnosilac Nazmi Rexhepi, Ocena ustavnosti rešenja, Ac.br. 9394/2021, Apelacionog suda Kosova, od 9. marta 2023. godine

KI149/23, rešenje o neprihvatljivosti, od 11. Septembra 2024. godine, objavljeno 30. oktobra 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan zahtev, nepotkrepljeni i neobrazloženi navodi

Okolnosti slučaja podnosioca zahteva se odnose na njegovu tužbu, za naknadu neisplaćenih plata od strane DP „Çeliku“ u Gnjilanu, pred Opštinskim sudom, za period od novembra 2004. do novembra 2005. godine, koji je 11. aprila 2006. godine presudom [C.br. 90/06 do C.br.198/06, C.br.207/06 i C.br. 22/06] usvojio tužbeni zahtev i primorao dužnika DP „Çeliku“ u Gnjilanu da otpiše dugovanje u iznosima utvrđenim ovom presudom. Zbog delimičnog izvršenja ove presude, podnosilac zahteva je 23. jula 2021. godine, u svojstvu poverioca, podneo zahtev za ispunjenje preostale obaveze dužnika, a potom je to zahtevao i 25. avgusta 2021. godine predlogom za izvršenje u Osnovnom sudu. Osnovni sud je 10. septembra 2021. godine izdao izvršni nalog radi izvršenja preostalog dela presude o kojoj je reč. Međutim, KAP je podnela prigovor na ovaj nalog, koji je Osnovni sud prihvatio odlukom [CP.br. 388/21] od 08. oktobra 2021. godine. Ovu odluku je Apelacioni sud je rešenjem [Ac.br. 9394\21] potvrdio 9. marta 2023. godine, uz obrazloženje da je podnosiocu zahteva pravo da traži izvršenje presude Opštinskog suda od 11. aprila 2006. godine, zastarelo. Podnosilac zahteva je 15. maja 2023. godine podneo predlog za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti, u vezi sa rešenjem Apelacionog suda [Ac.br. 9394\21] od 9. marta 2023. godine, čiji je predlog Kancelarija glavnog državnog tužioca odbila obaveštenjem [KMLC.br. 61/2023] od 29. maja 2023. godine.

Podnosilac zahteva traži od Suda ocenu ustavnosti rešenja  [Ac.br. 9394/2021] Apelacionog suda, od 9. marta 2023. godine.

U objavljenom rešenju, Sud je istakao da podnosilac nije razjasnio za koja prava i slobode zagarantovane Ustavom tvrdi da su mu povređene i da iznosi uopštene tvrdnje bez preciziranja ustavnih prava za koja tvrdi da su povređena i ne razjašnjavajući činjenice koje opravdavaju konkretne tvrdnje. Shodno tome, u skladu sa svojom sudskom praksom, Sud je utvrdio da ovo nije dovoljno za ispunjavanje uslova iz člana 48. Zakona i pravila 34 (1) (d) i (2) Poslovnika o radu, te da na kraju zahtev podnosioca je po ustavnim osnovama neprihvatljiv u kategoriji „nepotkrepljenih i neopravdanih“ navoda.