USTAVNI SUD

KI28/22, Podnosilac: Fadil Marevci, ocena ustavnosti rešenja AC-AKP br. 06/2021 od 27. januara 2022. godine Vrhovnog suda Kosova

KI28/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 6. jula 2022. godine, objavljeno dana 3. avgusta 2022. godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, res judicata, neprihvatljiv zahtev, ratione temporis

Na osnovu spisa predmeta proizilazi da su podnosilac zahteva, u svojstvu kupca, i lice D.I., u svojstvu prodavca, 27. decembra 2001. godine, zaključili „Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti“, odnosno, podnosilac zahteva je kupio stan koji se nalazi u Prištini. Gore navedeni ugovor je overen u Opštinskom sudu u Prištini.

Nakon toga, u vezi sa gore navedenim stanom pokrenuti su postupci pred Komisijom za stambene i imovinske zahteve Kosova, gde je najpre D.I. zahtevao da mu se vrati pravo poseda nad gore navedenim stanom a onda je lice R.E. tvrdio da je vlasnik gore navedenog stana.

Komisija za stambene i imovinske zahteve Kosova je usvojila zahtev R.E. i odlučila da se R.E. vrati pravo svojine nad gore navedenim stanom. Nakon žalbe podnosioca zahteva u drugom stepenu u okviru Komisije za stambene i imovinske zahteve Kosova, ovaj poslednje navedeni je potvrdio prvostepenu odluku. Nakon toga je gore navedena odluka postala res judicata 2006. godine.

Podnosilac zahteva je protiv gore navede odluke uložio žalbu Vrhovnom sudu, i poslednje navedeni je odbio žalbu sa obrazloženjem da je korišćeno sredstvo od strane podnosioca zahteva nedozvoljeno.

Podnosilac zahteva je osporio gore navedene nalaze Vrhovnog suda, navodeći da mu je osporenom odlukom povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, garantovano članom 31. Ustava.

Podnosilac zahteva, u suštini. je naveo da je ugovorom o kupoprodaji koji je zaključen 2001. godine stekao pravo svojine nad stanom u kome živi preko 20 godina.  Podnosilac zahteva takođe navodi da R.E. nije mogao da stekne pravo svojine bez zaključivanja ugovora o kupoprodaji sa državom SFRJ.

Dalje iz obrazloženja Vrhovnog suda se primećuje da nakon Odluke Komisije za stambene i imovinske zahteve Kosova, od 19. oktobra 2006, podnosilac zahteva nije imao na raspolaganju pravno sredstvo. Podnosilac zahteva se žali na rešenje Vrhovnog suda Kosova od 27. januara 2022. godine, međutim, kao što je gore objašnjeno, odlukom Komisije za stambene i imovinske zahteve Kosova razmotren je meritum slučaja i ista je takođe postala konačna tokom 2006. godine.

Sud je zaključio da su se radnje i odluke u vezi sa navodima podnosioca zahteva desile u različitim okolnostima i u vreme kada Sud nije imao vremensku nadležnost, te kao takve nisu ratione temporis u skladu sa Ustavom.

Stoga, u skladu sa pravilom 39 (3) (d) Poslovnika o radu, Sud je zaključio da je zahtev u vezi sa navodom podnosioca zahteva neprihvatljiv jer nije ratione temporis u skladu sa Ustavom.