USTAVNI SUD

KI228/21, Podnosilac zahteva: Bajram Guga, Ocena ustavnosti presude PML.br.219/2021 Vrhovnog suda od 22.jula 2021. godine, u vezi sa presudom  PAKR.br. 184/21  Apelacionog suda od 28.maja 2021. godine u vezi sa presudom PKR.nr.118/2020 Osnovnog suda – Departman za teška krivična dela iz Đakovice  od 14.decembra 2020. godine.

KI228/21, Rešenje o neprihvatljivosti od  22. juna 2022. godine, objavljeno 26. jula 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, očigledno neosnovan 

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva osumnjičen da je izvršio dva krivična dela, i to  „krivično delo Razbojništvo iz člana 317 st.1 KZRK-a“, i  „krivično delo  Seksualni napad iz člana 229 st.2 podst.2.1 KZRK-a“. 

Tokom sudskog postupka, podnosilac zahteva je tražio od Osnovnog suda da mu dodeli prevodioca za nemački jezik, uz obrazloženje da već duži niz godina on živi u Nemačkoj. Osnovni sud je usvojio  zahtev podnosioca te mu je dodelio prevodilac.

Posle održanog pripremnog ročišta kao i glavne sednice, Osnovni sud je  podnosioca zahteva proglasio krivim za izvršenje oba krivična dela, te mu je shodno tome izrekao i kaznu zatvora. U žalbenom postupku koji se vodio pred Apelacionim sudom, podnosiocu nije bio određen prevodilac za nemački jezik, ali je i pored te činjenice, Apelacioni sud doneo presudu kojom je potvrdio presudu Osnovog suda.

Podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu upravo na navodeći kao glavni argument činjenicu, da njemu kao okrivljenom nije bio dodeljen prevodilac tokom postupka pred Apelacionim sudom.

Vrhovni sud je prihvatio zahtev podnosioca zahteva, poništio presudu Apelacionog suda pri čemu je i naložio da on u ponovljenom postupku obezbedi prevodioca podnosiocu kako bi mogao da prati sam tok suđenja.

U ponovljenom postupku, Apelacioni sud je dodelio podnosiocu zahteva prevodioca za nemački jezik, pri čemu je ponovo doneo presudu kojom je potvrdio presudu Osnovog suda u potpunosti. Podnosilac zahteva je ponovo podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je Vrhovni sud odbio kao neosnovani.

Podnosilac zahteva nezadovoljan odlukom  Vrhovnog suda, koji je odlučio  da odbije njegov zahtev za zaštitu zakonitosti,  podneo je zahtev Ustavnom sudu navodeći povredu  člana 30 [Prava optuženog], koje on dovodi u vezu sa “obezbeđivanjem adekvatnog prevoda u krivičnom postupku“,  i, ii) člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6 EKLjP,  a koje  on  dovodi u vezu sa načelom “jednakosti  oružja”.

Sud je analizirajući zahtev podnosioca našao, da su  navoda o povredi člana 30 u vezi sa članom 31 Ustava kao i člana 6 EKLjP, neosnovani, i to iz razloga što su sudovi, odredili prevodioca za nemački jezik koji je u svakoj fazi sudskog postupka bio dostupan podnosiocu ili njegovom braniocu.

Sud je i navod podnosioca zahteva o povredi člana 31 Ustav a koji  je on doveo u vezu sa načelom jednakosti oružja proglasio  kao očigledno neosnovan, i to iz razloga što   je on povredu načela “jednakosti oružja“ bazirao na činjenici da su redovni sudovi „pogrešno ili proizvoljno  primenili odgovarajuće zakonske odredbe“, pri tome ne navodeći konkretno o kojim se to zakonskim odredbama radi  i kako je njihova primena od strane redovnih sudova  dovela do povrede  prava garantovanih članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP u kontekstu načela “jednakosti oružja“.

Imajući sve to u vidu, Sud je zaključio da se svi navodi  podnosioca zahteva trebaju odbiti  kao (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi. Prema tome Sud je u  celosti zahtev  proglasio kao očigledno neosnovanim  na ustavni osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.