KI04/22, Podnosilac zahteva: Mustaf Berisha, Ocena ustavnosti presude presuda Rev.nr.106/2021 Vrhovnog suda Kosova od 26.oktobra 2021. godine
KI04/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. juna 2022. godine, objavljeno 29. juna 2022. godine
Ključne reči: individualni zahtev, parnični postupak, zahtev za uvođenje privremene mere, zahtev za održavanjem javne sednice
Iz spisa predmeta proizilazi da su četiri lica bila suvlasnici jedne katastarske parcele pri čemu je svako od njih imao po ¼ vlasništva nad tom parcelom. Tokom 2009. godine podnosilac zahteva je zaključio kupoprodajni ugovor sa dva suvlasnika o kupovini 1/4 dela katastarske parcele. Međutim kupoprodajni ugovor nije bio overen u nadležnom sudu, i vlasništvo nije uknjiženo u katastarskoj službi, na ime podnosioca zahteva.
U međuvremenu su svo četvoro suvlasnika pred Osnovim sudom zaključili Ugovor o deobi suvlasništva nad parcelom, pri čemu su se dva suvlasnika koja su prethodno zaključili kupoprodajni ugovor sa podnosiocem zahteva, odrekli se svoje ¼ vlasništva nad parcelom u korist druga dva suvlasnika. Imajući to u vidu, podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev u kome je zahtevao poništenje ugovora o deobi.
Osnovni sud je prihvatio tužbeni zahtev podnosioca zahteva pri čemu je poništio ugovor o deobi suvlasništva, isti stav je zauzeo i Apelacioni sud u žalbenom postupku. Međutim, Vrhovni sud je u revizionom postupku usvojio zahtev za reviziju jednog od tuženog suvlasnika, pri čemu je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva.
Podnosilac zahteva nezadovoljan odlukom Vrhovnog suda, koji je odlučio da odbije tužbeni zahtev podnosioca, podneo je zahtev Ustavnom sudu navodeći povrede prava i slobode garantovane članom 24 (Jednakost pred zakonom), članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 46 (Zaštita imovine), članom 53 (Tumačenje odredbi ljudskih prava), i članom 54 (Sudska zaštita prava) Ustava.
Sud analizirao glavne navode podnosioca zahteva primenjujući kako svoju praksu tako i praksu ESLjP, pri čemu je zaključio, da se navodi podnosioca zahteva da su članovi 31 Ustava, 6 EKLjP, povređeni pogrešnim tumačenjem i primenom članova 36, 52,115,287 ZVDSP, kao i člana 41 ZOSPO od strane Vrhovnog suda kvalifikuju kao (i) navodi “četvrtog stepena”, jer uključuju pitanja u vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja i tumačenja i primenu zakona, odnosno „zakonitošću”, a ne „ustavnošću”. Sud je dalje navode podnosioca zahteva o povredi člana 46 Ustava, detaljno analizirao u kontekstu osporene presude Vrhovnog suda, pri čemu je zaključio da se ti navodi kvalifikuju kao (ii) navodi koji se kategorišu kao „očigledni ili jasni nedostatak povreda“; te shodno tome Sud ih je odbacuje kao očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 24, 53 i 54 Ustava, Sud te navode nije analizirao iz razloga što ih podnosilac zahteva nije u zahtevu ni obrazložio, te shodno tome Sud ih je i odbio u celosti kao (iii) “nepotkrepljeni ili ne obrazloženi” navodi.
Što se tiče zahteva za održavanjem javne rasprave kao i za uvođenjem privremene mere, Sud je i ove zahteva podnosioca zahteva odbio kao neosnovane.
Mustaf Berisha
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti