USTAVNI SUD

KI231/21, Podnosilac: Agim Bajrami, ocena ustavnosti odluke Vlade Republike Kosovo, br. 02/46 od 30. novembra 2021. godine

KI231/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, objavljeno dana 2. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, neovlašćena strana, actio popularis

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na Odluku Vlade br. 02/46 „O opštim i posebnim merama za kontrolu, sprečavanje i borbu protiv pandemije COVID-19“. Ova odluka, u relevantnim tačkama, predviđa mere za suzbijanje pandemije COVID-19, uglavnom kroz zahtev za podnošenje potvrde o vakcinaciji ili drugih dokaza, za ulazak u relevantne objekte u Republici Kosovo ili u teritoriju Republike Kosovo.

Podnosilac zahteva osporava gore navedenu odluku Vlade navodeći, između ostalog, da ne može da uđe u institucije bez posedovanja potvrde o vakcinaciji ili drugih dokaza.

Iz spisa predmeta, odnosno iz e-mail prepiske razmenjene između službenika i izvršnog direktora Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine, primećuje se da je u vezi sa konkretnim slučajem podnosioca zahteva isti oslobođen od obaveze da podnese dokaz o vakcini i sve to na osnovu tačke 5.7 osporene odluke.

U okolnostima konkretnog slučaja, Sud je najpre razjasnio da što se tiče zahteva podnosioca za ocenu ustavnosti Odluke Vlade, kao normativnog akta opšteg karaktera, fizička ili pravna lica, u smislu člana 113 stava 7 Ustava, nisu ovlašćene strane da traže apstraktnu ocenu saglasnosti zakonodavstva sa Ustavom ili zahteve prirode  actio popularis. U tom smislu, Sud je razjasnio da ustavna odredba (član 113. stav 7.) pruža zaštitu za pojedince u pogledu radnji ili propusta javnih organa samo u okviru svog delokruga. Sledstveno, prema odnosnim odredbama podnosilac zahteva mora da dokaže da je: (1) ovlašćena strana; (2) direktno pogođen konkretnim aktom ili propustom javnih organa; i (3) da je iscrpela sva pravna sredstva propisana zakonom.

U okolnostima konkretnog slučaja, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije pogođen gore navedenom odlukom i ne vidi bilo koju okolnost ili razlog da odluči drugačije od svoje sudske prakse u sličnim slučajevima,  ipak je podsetio da pojedinci imaju pravo da osporavaju samo individualne akte javnih organa koji krše njihova individualna prava i to samo nakon iscrpljivanja svih pravnih sredstava.

Sledstveno i na osnovu obrazloženja datih u objavljenom rešenju, Sud je utvrdio da imajući u vidu navode podnosioca zahteva i činjenice koje je on izneo, zahtev podnosioca zahteva treba proglasiti neprihvatljivim jer ga nije podnela ovlašćena strana.