USTAVNI SUD

KI153/20, Podnosilac zahteva Abaz Zeqiri; Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda [PML. br. 181/2020], od 13. jula 2020. godine

KI153/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 03. novembra 2021. godine, objavljeno 26. novembar 2021. godine

Ključne reči: individualan zahtev, krivični postupak, ponavljanje postupka, ratione materiae, neprihvatljiv zahtev

Podnosilac zahteva osporava Presudu Vrhovnog suda Kosova, Pml. br. 181/2020, od 13. jula 2020. godine

Sud podseća da je podnosilac zahteva presudom [P.br.1627/17] od 16. maja 2018. godine proglašen krivim za izvršenje krivičnog dela prevara koje je predviđeno članom 335. Krivičnog zakonika br. 04/L-082 Republike Kosovo (u daljem tekstu: Krivični zakonik) i izrečena mu je  kazna zatvorom u trajanju od tri (3) godine i novčanu kaznu od osamsto (800) evra. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Osnovni sud i Apelacioni sud su potvrdili odluku Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za preispitivanje krivičnog postupka Osnovnom sudu u Uroševcu protiv presude [P. br. 1627/17] Osnovnog suda tvrdeći da u njegovom slučaju postoje nove činjenice i dokazi koji sami ili zajedno sa prethodnim dokazima dokažu njegovu nevinost tvrdeći da su redovni sudovi svoju odluku da ga osude doneli na osnovu lažnih dokaza pribavljenih tokom krivičnog postupka od svedoka F.E., i oštećenog S.P. Takođe, u zahtevu za preispitivanje krivičnog postupka, podnosilac je podneo dokaze koje Sud ranije nije razmatrao. Osnovni sud je rešenjem [KP. br. 372/2019] odbio kao neosnovan zahtev podnosioca za preispitivanje krivičnog postupka sa obrazloženjem da zahtev podnosioca nema pravni osnov da se dozvoli preispitivanje krivičnog postupka. Nakon žalbe, Apelacioni sud i Vrhovni sud su potvrdili odluku Osnovnog suda sa obrazloženjem da navodi podnosioca zahteva ne predstavljaju osnov za dozvoljavanje revizije krivičnog postupka. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva pred Sudom osporava odluke redovnih sudova tvrdeći povredu krivičnog zakona kao i bitnu povredu odredbi krivičnog postupka kao rezultat (i) odbijanja zahteva za reviziju krivičnog postupka kao nedozvoljenog od strane osnovnog suda; i (ii) propusta da se sprovedu dokazi koje je podnosilac podneo u prilog zahteva za preispitivanje krivičnog postupka.

U tom aspektu, Sud primećuje da je poslednja odluka u vezi sa ponovnim razmatranjem postupka bila Presuda Vrhovnog Suda, [PML. br. 181/2020], od 13. jula 2020. godine, kojom je odbijen zahtev podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti protiv Rešenja Apelacionog Suda [PN. br. 1031/2019], od 18. decembra 2019. godine i Rešenja Osnovnog suda [PK. br. 372/19] od 2. septembra 2019. godine.

Sud pozivajući se na sudsku praksu ESLJP-a smatra da žalbe podnosioca zahteva u vezi sa odbijanjem redovnih sudova da preispitaju krivični postupak nisu ratione materiae u skladu sa članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a.. Dok što se tiče navoda podnosilaca zahteva za povredu članova 30, 32 i 54 Ustava, Sud smatra da ovi navodi ne pokreću nova pitanja koja nisu razmatrana u okviru članu 31. Ustava.

Na kraju, Sud, u skladu sa članom 47 Zakona i pravilom 39 (3) (b) Poslovnika o radu, utvrđuje da se zahtev podnosioca zahteva u vezi sa ponovnim razmatranjem krivičnog postupka treba proglasiti neprihvatljivim jer nije ratione materiae u skladu sa članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a.