USTAVNI SUD

KO61/21, podnosioci zahteva: Slavko Simić i 10 drugih poslanika Skupštine Republike Kosovo, ocena ustavnosti odluke Skupštine Republike Kosovo br. 08/V-005 od 22. marta 2021. godine o izboru Vlade Republike Kosovo

KO61/21, presuda, usvojena 24. septembra 2021. godine

Ključne reči: Institucionalni zahtev, imenovanje ministara, nevećinske zajednice, odobrenje/konsultacije

U naslovu – ZAKLJUČCI – ove presude, Sud je sumirao suštinu slučaja na sledeći način:

U zahtevu KO61/21, predmetna stvar razmatranja je bila ocena ustavnosti odluke Skupštine Republike Kosovo [br. 08/V-005] od 22. marta 2021. godine o izboru Vlade Republike Kosovo. Podnosioci zahteva su pred Sudom tvrdili da odluka o izboru Vlade nije u skladu sa članom 96. [Ministarstva i predstavljanje zajednica] Ustava, jer ministar administracije lokalne samouprave nije izabran nakon konsultacija sa većinom poslanika koji predstavljaju nevećinske zajednice u Skupštini Kosova.

Glavno pitanje u ovom slučaju odnosi se na način na koji se imenuju ministri koji predstavljaju nevećinsku zajednicu u Vladi. Pred Sudom nije bio sporan način imenovanja jednog (1) ministra koji se obavezno imenuje od strane srpske zajednice; ili jednog (1) ministra kojeg obavezno imenuju druge nevećinske zajednice, već imenovanje „trećeg“ ministra u vladi od strane nevećinskih zajednica, što je ustavna obaveza u slučaju da se Vlada sastoji od više od dvanaest (12) ministara. S tim u vezi, podnosioci zahteva su tvrdili da je za imenovanje „trećeg“ ministra u Vladi potrebna konsultacija/odobrenje većine svih poslanika koji predstavljaju nevećinske zajednice u Skupštini, odnosno najmanje jedanaest (11) od dvadeset (20) poslanika koji predstavljaju nevećinsku zajednicu.

Ustavni sud je naglasio da bi, a u smislu ustavnosti sastava Vlade, na osnovu člana 96. Ustava, Vlada trebala imati najmanje jednog (1) ministra iz srpske zajednice i jednog (1) ministra iz druge nevećinske zajednice. Način izbora ovih ministara razlikuje se u zavisnosti od toga da li je kandidat za ministra poslanik u Skupštini ili nije. Da bi se predložio kandidat za ministra iz redova poslanika Skupštine, potrebno je konsultovati se sa strankama, koalicijama ili grupama koje predstavljaju nevećinske zajednice na Kosovu. Sa druge strane, za imenovanje kandidata za ministra van redova poslanika Skupštine potrebno je službeno odobrenje većine poslanika Skupštine, koji pripadaju strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, koji su se izjasnili da predstavljaju navedenu zajednicu. Ustavni sud je takođe naveo da Ustav propisuje da ako sastav vlade ima više od dvanaest (12) ministara, Vlada mora imati i trećeg ministra, „koji predstavlja jednu od nevećinskih zajednica na Kosovu„. Sud je dalje naveo da, u odnosu na trećeg ministra, Ustav predviđa diskreciono pravo mandataru za premijera, u odnosu na redove relevantnih zajednica, iz kojih se može izabrati treći ministar, ne navodeći nužno da se ovaj ministar mora predložiti/odobriti od strane poslanika koji predstavljaju srpsku zajednicu ili od poslanika koji predstavljaju ostale nevećinske zajednice, već tražeći da se poštuje isti postupak, odnosno konsultacije/odobrenje “relevantne zajednice”, u zavisnosti od toga da li je relevantni kandidat poslanik u Skupštini ili ne.

U okolnostima ovog konkretnog slučaja, Sud je naglasio da je „treći“ ministar iz nevećinskih zajednica, odnosno ministar administracije i lokalne samouprave, bio poslanik Skupštine izabran na izborima 14. februara 2021. godine, i koji je izjavio da zastupa jednu od ostalih nevećinskih zajednica u Skupštini u smislu člana 64. [Struktura Skupštine] Ustava, i koji je predložen za ovu funkciju uz konsultacije sa predstavnicima nevećinskih zajednica u Skupštini. Imajući u obzir da je relevantni kandidat bio izabrani poslanik Skupštine, službeno odobrenje od navedene zajednice nije ustavna obaveza, a pred Sudom nije bilo nikakvih tvrdnji da poslanici koji zastupaju ostale zajednice nisu bili konsultovani u vezi sa imenovanjem navedenog kandidata za ministra, nasuprot činjenici da im je Sud omogućio da dostave svoje komentare u vezi sa zahtevom koji je podnet od strane podnosilaca zahteva.

Sud je na kraju objasnio da na osnovu člana 96. Ustava obavezna je konsultacija sa ili odobrenje poslanika koji predstavljaju „relevantnu zajednicu“, odnosno poslanika koji predstavljaju srpsku zajednicu ili koji predstavljaju ostale nevećinske zajednice, u zavisnosti od toga da li je taj kandidat poslanik u Skupštini ili ne, a ne većina svih poslanika koji predstavljaju nevećinske zajednice. U okolnostima ovog slučaja, kandidat koji je nominovan za ministra bio je poslanik u Skupštini i stoga njegovo službeno odobrenje nije bila ustavna obaveza, dok pred Sudom nije bilo nikakvih tvrdnji da obaveza za konsultaciju sa “navedenom zajednicom” nije bila iscrpljena. Stoga, Sud je zaključio da osporena odluka Skupštine Kosova o izboru Vlade nije doneta u suprotnosti sa stavovima 3 i 5 člana 96. Ustava.