USTAVNI SUD

KI108/19, Podnosilac zahteva: Artan Kumnova, Ocena ustavnosti Rešenja Žalbenog veća Posebne komore vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku Agenciju za Privatizaciju, AC-I-19-0016 od 28. februara 2019. godine

KI108/19, Rešenje o neprihvatljivostiod 12 aprila 2021. godine, objavljeno dana 12. maja 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv.

U suštini, glavna tvrdnja podnosioca zahteva je povreda prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) EKLjP-a, jer, po navodima podnosioca zahteva, sastav Žalbenog veća PKVS-a je bio u suprotnosti sa članom 3 [Sastav, organizacija i imenovanja] zakona br. 04/L-033 koji je kasnije izmenjen i dopunjen članom 6, Zakona br. 04/l-273 i članom 10 Zakona br. 05/l-103 o Posebnoj komori Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku Agenciju za Privatizaciju jer u sastavu žalbenog veća prilikom razmatranja njegovog predmeta nije bilo međunarodnih već samo domaćih sudija .

Sud je primetio da je SSK u svojoj odluci [Nr. 197/2018], objasnio funkcionalizaciju PKVS-a i sastav sudskih veća, imajući u obzir domaće pravne akte, konkretno Zakon br. 03/L-223 o Sudskom Savetu Kosova i Pravilnik o Organizaciji i Delovanju Sudskog saveta Kosova. Sud je objasnio da: (i) SSK je na osnovu zakona našao rešenje u pravnoj praznini koja je stvorena završetkom mandata EULEX sudija, osnivajući privremena sudska veća sa domaćim sudijama da ne bi došlo do odugovlačenja sudskih postupaka; (ii) podnosilac zahteva je izgubio slučaj u meritumu zato što nije ponudio verodostojne dokaze za izdavanje privremenog sudskog naloga; (iii) gledajući u spise predmeta, nema nekog dokaza da je domaćim sudijama nedostajala nepristrasnost, kako subjektivna tako i objektivna uopšte ili da je bilo mogućnosti izražavanja nepristrasnosti u odnosu na podnosioca zahteva posebno; i (iv) novi zakon o PKVS-u, koji je stupio na snagu nakon završetka predmeta podnosioca zahteva takođe propisuje da sudska veća trebaju biti u sastavu domaćih sudija (vidi stavove 22 i 23 rešenja).

Sud je naglasio da iako je uloga Suda ograničena u smislu ocene tumačenja zakona, on se mora uveriti i preduzeti mere kada se argumentuje da je neki redovan sud „primenio zakon na očigledno proizvoljan način“ u konkretnom slučaju, što je moglo rezultirati „proizvoljnim“ ili „očigledno nerazumnim“ zaključcima za podnosioca zahteva. (U vezi sa osnovnim principima koji se tiču očigledno pogrešnog tumačenja i primene zakona, vidi između ostalog, slučaj Suda KI154/17 i 05/18, podnosioci zahteva, Basri Deva, Aferdita Deva i Društvo sa ograničenom odgovornošću “Barbas”, Rešenje o neprihvatljivosti od 28. avgusta 2019. godine, stavovi 60 do 65 i reference koje su tu korišćene). (vidi u ovom kontekstu predmet ESLJP-a Anheuser-Busch Inc. protiv Portugalije, presuda od 11.januara 2007. godine, stav; i takođe, slučajeve Suda KI06/17, podnosilac zahteva L. G. i petoro drugih, citirano iznad, stav 40; i KI122/16, citirnao iznad, stav 59).

Samim tim, Sud je odbio zahtev kao očigledno neosnovan, u skladu sa stavom 39 (2) Poslovnika o Radu.