USTAVNI SUD

KI48/20 Podnosilac zahteva: N.N.P “Kristal”, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova CML. br. 14/2019 od 18. novembra 2019. godine

KI48/20, rešenje o neprihvatljivosti od 29. marta 2021. godine, objavljeno dana 7. maja 2021.godine

Ključne reči: Individualni zahtev, pravično i nepristrasno suđenje, izvršni postupak, parnični postupak, rasprava, neprihvatljiv zahtev

U okolnostima ovog slučaja, podnosilac zahteva i dužnik „Dukagjini Invest“ su imali s spor u vezi sa dodatnim radovima koje dužnik navodno nije platio. Podnosilac zahteva se obratio Kancelariji privatnog izvršitelja kako bi se dozvolio postupak izvršenja na osnovu pouzdanog dokumenta. Nakon žalbe dužnika, sporni slučaj su presudili redovni sudovi, koji su usvojili žalbu dužnika i odbili predlog podnosioca zahteva za izdavanje izvršnog naloga.

U međuvremenu, podnosilac zahteva je podneo zahtev Sudu, navodeći da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovani članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) i članom 10. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: UDLJP). Glavni navod podnosioca zahteva je pogrešna primena zakona od strane redovnih sudova, jer su prema njemu redovni sudovi trebali da primene zakon o parničnom postupku, a ne zakon o izvršnom postupku. Podnosilac zahteva je takođe tražio da se u skladu sa pravilom 42 [Pravo na raspravu i odustajanje] Poslovnika o radu održi rasprava.

Sud je ocenio da nije primetio očiglednu proizvoljnu primenu zakona ili činjenica, očigledno neobrazložen zaključak postupaka ili čak nedostatak logičkog odnosa između utvrđenih činjenica i primene relevantnih zakonskih odredbi na te činjenice. Zapravo, na osnovu osporenih odluka redovnih sudova, Sud je ocenio sledeće: (i) podnosilac zahteva je svojom slobodnom voljom i ubeđenjem pokrenuo izvršni postupak obraćajući se privatnom izvršitelju, sa ciljem da se dozvoli izvršni postupak na osnovu „pouzdanog dokumenta“; (ii) redovni sudovi su objasnili zašto računi „br. 1/2018“ i „br. 2/2018“ nisu pogodan dokument za izvršenje, objašnjavajući uslove koji se moraju ispuniti prema zakonu da bi se dokument mogao smatrati izvršnim ; (iii) objasnili su i tumačili svrhu izvršnog postupka koja je stvar zakonitosti i shodno tome, u okviru njihovog delokruga; i, (iv) tumačili su i objasnili svrhu člana 29.1.3 ZIP-a i člana 71.1.3 ZIP-a u vezi sa zabranom izvršenja obaveza koje su plaćene, ali od kojih se odustalo; što je takođe stvar zakonitosti i shodno tome, u njihovom delokrugu.

Sud je utvrdio da je zahtev očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, i treba da se proglasi neprihvatljiv, kao što je propisano u članu 113.7 i članu 21.4 Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 39 (2) Poslovnika o radu. Sud je takođe odbio zahtev za usmenu raspravu u skladu sa članom 20. Zakona.