USTAVNI SUD

Slučaj br. KI130/20, Podnositeljka zahteva: Xhevrije Hasani, Ocena ustavnosti presude UZPV-ARJ. br. 21/2020 od 6. februara 2020. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo 

Ključne reči: individualni zahtev, osporavanje neprimanja dodatka za deficitarno osoblje, očigledno neosnovan zahtev 

Predmetna stvar je bio zahtev za ocenu ustavnosti osporene presude, koja je, prema navodima podnositeljke zahteva, doneta uz povredu njenih osnovnih prava i sloboda zagarantovana  članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava], 101. [Civilna služba] i 102. [Opšta načela sudnog sistema] Ustava i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljnjem tekstu: EKLJP).

Okolnosti ovog slučaja se odnose na prijavljivanje podnositeljke zahteva da dobije dodatak na platu za posebnu kategoriju deficitarnih profesija na osnovu odluke Vlade Kosova br. 02/39 od 8. oktobra 2008. godine. U suštini, podnositeljka zahteva se žali da su joj u njenom slučaju redovni sudovi povredili prava zagarantovana članovima 31 i 53. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, zato što nisu dovoljno obrazložili sudske odluke i nisu uzeli u obzir standarde utvrđene u sudskoj praksi ESLJP-a. Shodno tome, prema podnositeljki zahteva, njoj je onemogućeno da dobije dodatak za deficitarni kadar, koji je utvrđen odlukom Vlade br. 02/39 od 8. oktobra 2008. godine. S tim u vezi, podnositeljka zahteva ističe da redovni sudovi, ignorišući u celosti pitanje pravne osnove odbijanja njenog tužbenog zahteva, nisu uspeli da ispune glavnu premisu pravičnog suđenja, što je obrazložena sudska odluka.

Sud ističe da član 31. Ustava i član 6. EKLJP-a obavezuju sudove da iznesu razloge za svoje odluke, ali to ne podrazumeva detaljan odgovor na svaki navod i argument strana. Sud smatra da su redovni sudovi ispunili svoju ustavnu obavezu da pruže dovoljno pravno obrazloženje u vezi sa zahtevima i navodima podnositeljke zahteva. Shodno tome, Sud smatra da je podnositeljka zahteva iskoristila svoje pravo da dobije obrazloženu sudsku odluku u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Što se tiče navoda podnositeljke zahteva o povredi načela jednakosti polova i povrede članova 101. i 102. Ustava, Sud utvrđuje da samo pominjanje jednog člana Ustava od strane podnositeljke zahteva, bez jasnog i adekvatnog obrazloženja o tome kako je to pravo povređeno, nije dovoljno da se pokrene obrazloženi ustavni zahtev i aktivira sistem zaštite koji pruža Ustav i Ustavni sud. Stoga, Sud smatra da navodi podnositeljke zahteva o povredi gore navedenih članova Ustava spadaju u kategoriju “nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda i kao takvi, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.

Pored toga, Sud smatra da navodi podnositeljke zahteva predstavljaju nepotkrepljene navode i, kao takvi, isti su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.

Kao rezime, Sud smatra da je zahtev podnositeljke očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7, člana 113. Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.