USTAVNI SUD

Slučaj br. KI179/20, podnosilac zahteva: Telekom Kosova D.D., Ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Kosova Ac. br. 3610/20 od 8. oktobra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, izvršenje odluke, iscrpljenje pravnih sredstava

Sud u početku navodi da o ovom zahtevu koji je podnet Sudu postoje postupci koji su još u toku pred redovnim sudovima, odnosno Vrhovni sud razmatra zahtev za zaštitu zakonitosti, podnet od strane Državnog tužioca. Prema tome, Sud u skladu sa svojom jurispodencijom i sudskom praksom, isti smatra preuranjenim.

Na osnovu spisa predmeta rezultira da se podnosilac zahteva žali pred Sudom u vezi sa postupkom za izvršenje odluke Arbitražnog tribunala u vezi sa sporom iz Sporazuma o uslugama podrške operatora virtuelne mobilne mreže. Nakon što je privatni izvršitelj doneo izvršni nalog [P. br. 491/19] od 15. jula 2019. godine, kojim je dozvolio izvršenje, koje je predložila kompanija “Dardafon”, na osnovu izvršnog dokumenta, odnosno konačne odluke Arbitraža [br. 20990/MHM] od 9. decembra 2016. godine, podnosilac zahteva je podneo prigovor.

Osnovni je, rešenjem [PPP. br. 1486/19]: (i) usvojio, kao delimično osnovan, prigovor podnosioca zahteva u vezi sa iznosom 315,996.85 €, tako što je ukinuo nalog za određivanje izvršenja [P. br. 491/2019] 15. jula 2019. godine u vezi sa tim iznosom, koji je izdao privatni izvršitelj; i (ii) odbio kao neosnovan, prigovor podnosioca zahteva u vezi sa iznosom 24,684,003.15 €, i za ovaj deo, nalog za određivanje izvršenja [P. br. 491/2019] od 15. jula 2019. godine, izdat od strane privatnog izvršitelja, ostaje na snazi.

Dana 3. novembra 2020. godine, podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca, sa predlogom za pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv rešenja Osnovnog suda [PPP. br. 1486/19] i rešenja Apelacionog suda [Ae. br. 3610/20].

Dana 10. novembra 2020. godine, Kancelarija glavnog državnog tužioca je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti [KMLC. br. 152/2020] Vrhovnom sudu protiv rešenja Osnovnog suda [PPP. br. 1486/19] i rešenja Apelacionog suda [Ae. br. 3610/20]. Vrhovni sud ima na razmatranju gore navedeni zahtev za zaštitu zakonitosti, u vezi kojeg je zakazao raspravu za 20. januar 2021. godine.

Sud takođe podseća da je već odredio u svojoj sudskoj praksi da ako se postupak vodi kod redovnih sudova, uključujući i slučaj kada je postupak pred Vrhovnim sudom u toku po zahtevu za zaštitu zakonitosti podnet od strane Kancelarije glavnog državnog tužioca, tada se zahtev podnosioca smatra preuranjenim (vidi: slučaj Suda KI102/16, sa podnosiocem zahteva: Shefqet Berisha, rešenje o neprihvatljivosti od 14. decembra 2016. godine, stavovi 37-39). U tom smislu, Sud ističe činjenicu da se svi navodi podnosioca zahteva o zakonskoj povredi od strane Osnovnog suda i Apelacionog suda u vezi sa postupkom izvršenja koji se odnosi na nalog za izvršenje [P. br. 491/19] od 15. jula 2019. godine, mogu razmatrati pred Vrhovnim sudom.

S tim u vezi, Sud podseća da pravil0 o iscrpljivanju pravnih sredstava, prema članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 39 (1) (b) Poslovnika o radu, obavezuje sve one koji žele da podnesu svoj slučaj Ustavnom sudu da prvo moraju da iscrpe delotvorna pravna sredstva dostupna u skladu sa zakonom protiv osporene presude ili odluke.

Shodno tome, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca preuranjen i mora se proglasiti neprihvatljivim, na ustavnim osnovama, kao sto je pro pisano članom 113.7 Ustava, predviđeno članom 47. Zakona i dalje precizirano pravilom 39 (1) (b) Poslovnika o radu.