USTAVNI SUD

KI147/20, KI148/20, KI149/20, KI150/20, KI151/20 i KI152/20, podnosilac zahteva: Nezir Neziri i 5 drugih, ocena ustavnosti 6 rešenja Vrhovnog suda Republike Kosovo, donetih između 10. decembra 2019. godine  i  13. jula 2020. godine

KI147/20, KI148/20, KI149/20, KI150/20, KI151/20 i KI152/20, rešenje o neprihvatljivosti od 1. januara 2021. godine, objavljeno 1. februara 2021. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, spojeni zahtev, očigledno neosnovan zahtev, ratna šteta

Podnosioci zahteva su podneli  tužbu Osnovnom sudu protiv Vlade Republike Srbije zbog naknade materijalne i nematerijalne štete koja im je naneta tokom rata.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnima za odlučivanje u ovom slučaju i, na kraju, Vrhovni sud je, pozivajući se na relevantne odredbe Zakona o parničnom postupku, obrazložio da u tim slučajevima važe norme međunarodnog prava, za koje domaći sudovi nisu nadležni za odlučivanje, ali nadležan u ovoj pravnoj stvari je sud na čijoj se teritoriji nalazi sedište Vlade Republike Srbije.

Podnosioci zahteva su pred Ustavnim sudom tvrdili da su im povređena prava propisana Ustavom, naime članovi 21., 22., 53. i 54. i član 6. EKLJP-a. Podnosioci zahteva su u svom zahtevu, u suštini, istakli tri kategorije navoda, i to: (i) primenu načela „per loci“ [ratione loci]; (ii) obavezu primene međunarodnih standarda za ljudska prava; i (iii) njihovo pravo na sudsku zaštitu prava i pravo na pristup pravdi.

Ustavni sud je, nakon razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazložio da su zaključci redovnih sudova doneti nakon detaljnog razmatranja svih argumenata i tumačenja koje su podneli podnosioci zahteva i data im je mogućnost da u svim fazama postupka iznesu pravne argumenti i tumačenja koja smatraju relevantnima za svoje slučajeve. Ustavni sud je takođe podsetio na sudsku praksu ESLJP-a u nekim slučajevima gde su naglašene procesne barijere nametnute načelom suverenog imuniteta država u odnosu na sudske postupke koji se protiv jedne države mogu sprovoditi pred domaćim sudovima druge države. Sud je takođe smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi na Kosovu nisu odlučivali o pravu podnosilaca zahteva da traže naknadu štete, već samo u vezi sa mesnom nadležnošću sudova na Kosovu da vode postupak protiv neke druge države.

Shodno tome, Ustavni sud je utvrdio da su zahtevi očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i da su prema tome neprihvatljivi, kao što je predviđeno članovima 47., 48. i 50. Zakona i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu.