USTAVNI SUD

KI128/20, podnosilac zahteva: Ramadan Sopaj, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova PML. br. 137/2020 od 15. juna 2020. godine

KI128/20, rešenje o neprihvatljivosti od 10. novembra 2020. godine, objavljeno 29.decembra 2020.godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivična optužba, sastav sudskog veća, ocena dokaza, očigledno neosnovan zahtev

Osnovni sud u Đakovici, Departman za maloletnike (u daljem tekstu: Osnovni sud), je presudom [PKR. br. 3/2019], oglasio krivim podnosioca zahteva za krivično delo iz stava 1, pod-stav 1.3 člana 235. [Seksualna zloupotreba lica mlađih od šesnaest godina] Krivičnog zakonika Republike Kosovo br. 04/L-082 (u daljem tekstu: KZRK), jer je 29. novembra 2018. godine, u Centru za porodičnu medicinu u Mališevu (u daljem tekstu: CPM) seksualno zloupotrebio osobu ispod 16 (šesnaest) godina tokom posete maloletnice F.H. u CPM-u. Presuda Osnovnog suda je potvrđena od strane Apelacionog suda i Vrhovnog suda.

Podnosilac zahteva je navodio pred Ustavnim sudom da su mu presudom Vrhovnog suda [PML. br. 137/2020], u vezi sa presudom Apelacionog suda [PAKR. br. 25/2020] i presudom Osnovnog suda [PKR. br. 3/2019], povređena prava zagarantovana članovima 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a. Podnosilac zahteva je takođe tražio od Suda da uvede privremenu meru, tačnije, da odloži izvršenje odluke o kazni.

Sud je istakao da se navodi podnosioca zahteva odnose na način na koji redovni sudovi tumačili KZRK-a, Zakon o maloletnicima i na način kako su oni ocenili dokaze tokom razmatranja njegovog slučaja, tačnije u vezi sa: a) sastavom sudskog veća; b) kontradiktornim izjavama oštećene i veštaka u vezi sa krivicom podnosioca zahteva; kao i c) neispunjavanjem „subjektivnog“ elementa krivičnog dela.

Ustavni sud je, nakon što je ocenio navode podnosioca zahteva, utvrdio da podnosilac zahteva nije potkrepio svoje navode o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kao i prava na jednakost pred zakonom zagarantovano članom 24. Ustava, tokom postupka u kojem je oglašen krivim za krivično delo – seksualna zloupotreba lica mlađih od šesnaest godina. Sud je takođe odbio zahtev podnosioca za privremenu meru. Stoga, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članovima 20, 27. i 48. Zakona i na osnovu pravila 39 (2) Poslovnika o radu, Sud je proglasio zahtev podnosioca, kao očigledno neosnovan.