USTAVNI SUD

KI111/20, Podnosilac zahteva: Elez Elezi, ocena ustavnosti presude [Pml. br. 48/2020] Vrhovnog suda Kosova od 27. maja 2020. godine u vezi sa presudom [PAKR. br. 144/2019] Apelacionog suda Kosova od 9. jula 2019. godine i presudom [PKR. br. 111/2016] Osnovnog suda u Gnjilanu, Odeljenje za teška krivična dela od 21. februara 2019. godine

 KI111/20, Rešenje o neprihvatljivosti od 25. novembra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, zahtev za uvođenje privremene mere, zahtev za neobjavljivanje identiteta, neprihvatljiv zahtev

1. Dana 21. februara 2019. godine, Osnovni sud u Gnjilanu, Odeljenje za teška krivična dela je u postupku nakon vraćanja predmeta na ponovno suđenje po drugi put, presudom [PKR. 111/2016] od 21. februara 2019. godine, oglasio podnosioca zahteva krivim zbog izvršenja krivičnog dela “primanje mita“ iz člana 343. stav 1. KZK-a i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od sto osamdeset (180) dana i izrekao mu dopunsku kaznu zabrane obavljanja zanimanja-delatnosti ili službene dužnosti u roku od jedne (1) godine, koja kazna je trebalo da bude izvršena od dana kada presuda postane pravosnažna. Sud je takođe odlučio da mu se vreme provedeno u kućnom pritvoru uračunava u izrečenu kaznu zatvora. Kao rezultat žalbe koju je podnosilac zahteva izjavio Apelacionom sudu, isti je presudom [PAKR. br. 144/2019] od 9. jula 2019. godine, delimično usvojio žalbu podnosioca zahteva i preinačio presudu Osnovnog suda samo u odnosu na odluku o kazni i odlučio da se podnosilac zahteva zbog izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim osudi na kaznu zatvora u trajanju od tri (3) meseca, u koju kaznu mu se priznaje i vreme provedeno u kućnom pritvoru u periodu od 22. maja 2012. do 7. juna 2012. godine. Kao rezultat zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac zahteva podneo Vrhovnom sudu, isti je presudom [Pml. br. 48/2020] od 27. maja 2020. godine, odbio, kao neosnovan, njegov zahtev za zaštitu zakonitosti. Dalje, podnosilac zahteva je podneo zahtev kojim je tražio “da se prihvati zahtev za zabranu početka izdržavanja kazne izrečene presudom prvostepenog suda do odlučivanja ove stvari od strane ovog suda” i da se ne objavi njegov identitet u postupku pred Ustavnim sudom.

2. Podnosilac zahteva je u vezi sa gore navedenim utvrđenjima redovnih sudova naveo da su povređena njegova prava zagarantovana članom [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) kao rezultat povrede člana 24o. stav 5. Privremenog zakona o krivičnom postupku Kosova, člana 384. stav 1. podstav 1.12, člana 365. stav 1 i člana 384. stav 2. podstavovi 2.1. i 2.2. Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo. Podnosilac zahteva je, u suštini, naveo povredu gore navedenih zakonskih odredbi zbog toga što su (i) dokazi u postupku pribavljeni na nezakonit način; (ii) odluke nejasne i ne sadrže dovoljno razloga za odlučne činjenice, i (iii) nema dovoljno dokaza da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo za koje je osuđen.

3. Nakon ocene navoda podnosioca zahteva, uz primenu standarda sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, Sud je utvrdio da je zahtev neprihvatljiv jer podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže i potkrepi svoju tvrdnju o tome kako je Vrhovni sud prilikom tumačenja i primene materijalnog prava, odnosno odredbi Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, povredio njegovo pravo zagarantovano članom 31. Ustava, i sledstveno tome, ova tvrdnja je očigledno neosnovana na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno stavom (2) pravila 39. Poslovnika. U nastavku, Sud je takođe odlučio da odbije njegov zahtev za uvođenje privremene mere, odnosno njegov zahtev za suspenziju pravosnažne presude o početku izvršenja kazne zatvora, a takođe odbio je i njegov zahtev za neobjavljivanje identiteta.