Odluke sa sednice razmatranja održane 10. decembra 2020. godine
10.12.2020Na sednici razmatranja održanoj 10. decembra 2020. godine, Ustavni sud Republike Kosovo je razmotrio sledeće zahteve: 1. KI 207/19; 2. KI 145/19, KI 146/19, KI 147/19, KI 149/19, KI 150/19, KI 151/19, KI 152/19, KI 153/19, KI 154/19, KI 155 / 19, KI 156/19, KI 157/19 i KI 159/19; 3. KI 224/19; 4. KI 227/19; 5. KI 228/19; 6. KI 65/20 i KI 66/20; 7. KI 119/20; 8. KI 135/20 i 9. KI 144/20. U nastavku možete pročitati kratke sažetke odluka (puni tekstovi odluka biće dostavljeni stranama, biće objavljeni na veb stranici Suda i u Službenom listu narednih dana):
1. Predmet: KI 207/19
Podnosilac zahteva: Socijaldemokratska inicijativa, Alijansa Novo Kosovo i Stranka za pravdu
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presuda Vrhovnog suda Kosova [A.A.U.ZH. br. 20/2019] od 30. oktobra 2019. godine i [A.A.U.ZH. br. 21/2019] od 5. novembra 2019. godine, kojima su mu, prema navodima podnosioca zahteva, povređena prava zagarantovana članom 7. [Vrednosti], stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava Republike Kosovo u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Podnosilac zahteva je takođe tražio uvođenje privremene mere, kojom bi se obustavila sertifikacija „[…] izbora [od 6. oktobra 2019. godine] do konačne odluke […] u vezi sa glavnim zahtevom” predmetnog slučaja.
Zahtev se zasnivao na stavu 4. člana 21. [Opšta načela] i stavu 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda.
ZAKLJUČAK
1. Zahtev KI207/19 je podnela koalicija NISMA-AKR-PD nakon privremenih izbora za Skupštinu 6. oktobra 2019. godine. Konkretno, ovaj se slučaj odnosio na “glasanje iz inostranstva”, koje su sprovodili građani Republike Kosovo preko pošte iz raznih zemalja van Kosova.
2. Ustavno pitanje sadržano u predmetnom zahtevu je usklađenost sa Ustavom i EKLJP-a dve osporene odluke Vrhovnog suda, odnosno presude [A.A.U.ZH. br. 20/2019] od 30. oktobra 2019. godine i presude [A.A.U.ZH. br. 21/2019] od 5. novembra 2019. godine. Konkretno, da bi odlučivanje Vrhovnog suda da se glasovi iz inostransva prebrojavaju uprkos činjenici da su u CIK stigli posle roka od dvadeset četri (24) sata od dana izbora navedenog u članu 96.2 LOI-a u vezi s članom 4.4. Izbornog pravila br. 03/2013, bilo u suprotnosti: sa (i) članom 7. [Vrednosti] Ustava; (ii) stavom 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a; i, (iii) članom 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava u vezi sa članom 3. (Pravo na slobodne izbore), Protokola br. 1. EKLJP-a.
3. Prema činjenicama slučaja, IPŽP je odlukama [A. br. 375-2/2019 od 28. oktobra 2019. godine; i A. br. 381/2019 od 3. novembra 2019. godine] zaključio da CIK, prema LOI-u, ne bi trebao da broji pakete primljene nakon zakonskog roka niti da ih uključi u konačni rezultat. U međuvremenu, nakon toga, Vrhovni sud je poništio donošenje odluke IPŽP-a i utvrdio da, iako je održiva činjenica da su glasovi stigli nakon zakonskog roka, CIK bi trebao da prebri te glasove i uključi u konačni rezultat. Vrhovni sud je smatrao da je pravna norma koja određuje rok, odnosno član 96.2 LOI-a i član 4.4 Izbornog pravila br. 03/2013, pravna norma u „koliziji“ sa članom 3. Protokola br. 1. EKLJP-a i da bi prema tome, trebalo naložiti CIK-u da prebroji dotične pakete uprkos činjenici da su stigli nakon zakonskog roka. Nakon što je CIK sproveo osporene odluke Vrhovnog suda, izborni rezultat koji je CIK potvrdio 27. novembra 2019. godine uključuje glasove prebrojane iz spornih paketa koji su stigli nakon zakonskog roka.
4. Podnosioci zahteva su takođe navodili da je Vrhovni sud, u suprotnosti sa Ustavom, odlučio da direktno primeni međunarodne instrumente sadržane u članu 22. Ustava, a ne u članu 96.2 LOI-a i članu 4.4. Izbornog pravila br. 03/2013. Oni su takođe tvrdili da redovni sudovi nemaju pravo da direktno primenjuju ustavne norme i/ili međunarodne instrumente predviđene članom 22. Ustava, kao i da tumače pravne norme u skladu sa obvezama koje proizlaze iz ustavnih normi, pošto u takvim slučajevima, prema članu 113.8 Ustava, postoji obaveza da se stvar uputi Ustavnom sudu kad god se postavi pitanje ustavnosti pravnih normi.
5. Tokom razmatranja navoda podnosiolaca zahteva, Sud je u početku utvrdio da prema tumačenju člana 102.3 Ustava u vezi sa članom 112.1 Ustava i prema sudskoj praksi Ustavnog suda, poslednje navedeni ocenjuje da je pravo i obveza da primenjuje i protumači Ustav, priznato svim sudovima Republike Kosovo i svim javnim organima u Republici Kosovo.
6. Međutim, Sud je snažno ponovio da je nadležnost za „utvrđivanje” neustavnosti pravne norme i „ukidanje” pravne norme koja je nespojiva sa Ustavom isključiva nadležnost Ustavnog suda. Dakle, uprkos činjenici da Ustav priznaje nadležnost redovnim sudovima da tumače normu pravnog ranga u skladu sa normom ustavnog ranga i/ili direktnu primenu norme ustavnog ranga, to ne znači da redovni sudovi mogu utvrditi ili proglasiti pravnu normu kao normu u suprotnosti sa Ustavom ili EKLJP-om. Takvu nadležnost utvrđivanja neustavnosti i ukidanje pravne norme, Ustav nije predvideo kao nadležnost za redovne sudove. Takvo pravo, Ustav je dodelio isključivo Ustavnom sudu koji može, nakon podnošenja zahteva od strane ovlaščene strane prema članu 113. Ustava, ukinuti pravnu normu koja je u suprotnosti sa Ustavom i utvrditi efekte takvog ukidanja.
7. Što se tiče saglasnosti osporenih odluka Vrhovnog suda sa članom 45 Ustava u vezi sa članom 3 Protokola br. 1 EKLJP-a, uzimajući u obzir opšte principe u vezi sa glasanjem iz inostranstva koje je utvrdila ESLJP, Sud je istakao da iako je vreme za donošenje odluka u izbornim sporovima relativno kratko i da se pravo na pravično suđenje prema članu 31. Ustava i članu 6. EKLJP-a ne primenjuje na izborne sporove, to ne znači da odluke u vezi sa izbornim sporovima ne bi trebalo da budu dovoljno obrazložene. Prema ESLJP-u, postupak za preispitivanje izbornih sporova mora da sadrži „dovoljno obrazloženu odluku“ kako bi se „sprečila zloupotreba vlasti od strane nadležnog organa odlučivanja”.
8. Nakon primene ovih principa, Sud je ocenio da su obrazloženja Vrhovnog suda i zaključci doneti na osnovu tog obrazloženja bili proizvoljni i da nisu zadovoljavali nijedan od kriterijuma dovoljno obrazložene sudske odluke. To je zbog činjenice da Vrhovni sud nije primenio nijedan relevantan test glavnog pretresa niti je razradio bilo koje od sledećih pitanja koja su bila relevantna i neophodna za razjašnjenje u okolnostima ovog slučaja: (i) šta se podrazumeva pod „principom univerzalnog prava“ na koji je pozvan Vrhovni sud, kako se taj princip odnosi na biračko pravo iz inostranstva i kako je povređen u okolnostima ovog slučaja; (ii) koje su obaveze koje član 3. Protokola br. 1 EKLJP-a nameće državama u vezi sa glasanjem iz inostranstva; i (iii) šta je tačno ono što rok koji je određen u članu 96.2 ZOI-a u vezi sa članom 4.4. Izbornog pravila 03/2013 čini normom koja je u koliziji sa članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a.
9. S tim u vezi, Sud je ocenio i utvrdio da Vrhovni sud nije uspeo ni na jedan način da utvrdi kako je odlučivanje IPŽP-u bilo pogrešno i zašto se linija obrazloženja IPŽP-a morala biti zamenjena potpuno suprotnom linijom koja nije u skladu sa ZOI-om i dosadašnjom izbornom praksom. Shodno tome, Sud je zaključio da Vrhovni sud nije pružio dovoljno zakonskih i ustavnih obrazloženja i da je njegovo odlučivanje u okolnostima ovog slučaja bilo proizvoljno i, samim tim, u suprotnosti sa garancijama iz člana 45. Ustava u vezi sa članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a.
Štaviše, u pogledu poštovanja zakonske norme koja je zahtevala da vansudsko glasanje mora stići u CIK dvadeset i četiri (24) sata pre izbornog dana, kako bi se oni mogli prebrojati, zaključio je Sud da je ovo ograničenje biračkog prava: (1) bilo ograničenje predviđeno zakonom; (2) postojao je legitimni cilj koji se želeo postići tim ograničenjem; i (3) postojao odnos proporcionalnosti između ograničenja predmetnog prava i legitimnog cilja koji je ono trebalo da postigne. Sud je takođe utvrdio da je vremenski rok utvrđen u članu 96.2 ZUP-a u vezi s članom 4.4. Izbornog pravila br. 03/2013, nije bio proizvoljan i nije uticao na nemogućnost slobodnog izražavanja volje naroda u pogledu njenih predstavnika u Skupštini i kao takav bio je u skladu s članom 45. Ustava i članom 3. Protokola br. 1. EKLJP-a.
10. Kao zaključak, Sud je jednoglasno utvrdio da: (i) je zahtev prihvatljiv za razmatranje merituma; (ii) osporene odluke Vrhovnog suda nisu u skladu sa članom 3. Protokola br. 1. EKLJP-a u vezi sa članom 45. Ustava i kao takve Sud ih proglašava nevažećim; (iii) odluke IPŽP-a su u skladu sa članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a u vezi sa članom 45. Ustava; (iv) vremenski rok koji je odredila Skupština za pristizanje glasova iz inostranstva preko člana 96.2 ZOI-a u vezi sa članom 4.4. Izbornog pravila br. 03/2013 bio je ograničenje glasačkog prava koje je: bilo u skladu sa članom 55. Ustava, jer je isti: bio propisan zakonom; imao legitiman cilj koji se nastojao postići tim ograničenjem; i postojao je odnos proporcionalnosti između ograničenja tog prava i legitimnog cilja koji se tim ograničenjem nastojao postići; i da, u okolnostima ovog slučaja (v) ograničenje glasačkog prava (kao relativno, a ne apsolutno pravo) rokom nije bilo proizvoljno i nije uticalo na nemogućnost slobodnog izražavanja volje naroda u odnosu na njihove predstavnike u Skupštini.
11. Što se tiče efekata ove presude, Sud je pojasnio da, iako je njegov zaključak da osporene odluke Vrhovnog suda nisu u skladu sa članom 3. Protokola br. 1 EKLJP-a u vezi sa članom 45. Ustava, nema retroaktivni efekat na objavljeni izborni rezultat u okolnostima ovog slučaja, prema datim razlozima; međutim, presuda u ovom slučaju daje najmanje četiri sledeća važna efekta: (1) pojašnjenje prava i obaveza redovnih sudova u slučajevima kada su suočeni sa normama pravnog ranga za koje se tvrdi da su u suprotnosti sa normama ustavnog ranga; (2) ukidanje dve osporene odluke Vrhovnog suda i ostavljanje na snazi dve odluke IPŽP-a tako da, dok Skupština Republike Kosovo ostavlja na snazi član 96.2 ZOI-a, svi glasovi koji stignu do CIK-a nakon zakonskog roka, moraju se proglasiti nevažećim glasovima i ne smeju se brojati niti uključiti u konačni izborni rezultat; (3) pojašnjenje da u okolnostima ovog slučaja nije došlo do kolizije između norme pravnog ranga i norme ustavnog ranga i da je, s tim u vezi, Vrhovni sud predmetnu koliziju proglasio proizvoljno, prelazeći svoja ustavna ovlašćenja i bez dovoljnog i adekvatnog obrazloženja; i (4) utvrđivanje povrede omogućava podnosiocu zahteva da razmotri upotrebu drugih dostupnih pravnih lekova za dalje ostvarivanje svojih prava u skladu sa nalazima ove presude.
IZ TIH RAZLOGA
– Sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilom 59 (1) Poslovnika o radu:
ODLUČUJE
I. DA PROGLASI zahtev prihvatljivim;
II. DA UTVRDI da presude [A.A.U.ZH. br. 20/2019 od 30. oktobra 2019. godine i A.A.U.ZH. br. 21/2019 od 5. novembra 2019. godine] Vrhovnog suda Republike Kosovo, nisu u saglasnosti sa članom 3. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa članom 45. Ustava Republike Kosovo;
III. DA UTVRDI da su odluke [A. br. 375-2/2019 od 28. oktobra 2019. godine i A. br. 381/2019 od 3. novembra 2019. godine] Izbornog panela za žalbe i predstavke u saglasnosti sa članom 3. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa članom 45. Ustava Republike Kosovo;
IV. DA ODBIJE zahtev za uvođenje privremene mere.
2. Predmet: KI145/19, KI146/19, KI147/19, KI149/19, KI150/19, KI151/19, KI152/19, KI153/19, KI154/19, KI155/19, KI156/19, KI157/19 i KI159/19
Podnosilac zahteva: Et-hem Bokshi i drugi
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju [AC-I-13-0181-A0008] od 29. avgusta 2019. godine, kojom su podnosioci zahteva tvrdili da su im povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zahtev se zasnivao na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 22. (Procesuiranje podnesaka) i članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Sud, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članovima 20. i 47. Zakona o Ustavnom sudu i pravilom 59. (1) (a) Poslovnika o radu,
ODLUČUJE
I. DA PROGLASI zahtev prihvatljivim;
II. DA UTVRDI da je došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrano suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima;
III. DA PROGLASI ništavom presudu [AC-I-13-0181-A0008] od 29. avgusta 2019. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda;
IV. DA VRATI slučaj na presuđivanje Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda, u skladu sa nalazima ove presude;
V. DA NALOŽI Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda da obavesti Sud, u skladu sa pravilom 66 (5) Poslovnika o radu, do 14. jula 2021. godine, o merama preduzetim za sprovođenje presude Suda;
3. Predmet: KI 224/19
Podnosilac zahteva: Islam Krasniqi
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda [AC-I-19-0114] od 19. septembra 2019. godine za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju. Podnosilac zahteva je tvrdio da su mu, osporenim rešenjem, povređena prava i slobode zagarantovane članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 46. [Zaštita imovine] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo.
Zahtev se zasnivao na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Sud je, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilom 59 (1) Poslovnika o radu,
ODLUČIO
I. DA PROGLASI zahtev prihvatljivim;
II. DA UTVRDI povredu člana 31.1 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6.1 [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a;
III. DA PROGLASI nevažećim rešenje Žalbenog veća AC-I-19-0114 od 19. septembra 2019. godine i VRATI isto za presuđivanje u skladu sa presudom Suda;
IV. DA NALOŽI Žalbenom veću PKVS-a da obavesti Sud, u skladu sa pravilom 66 (5) Poslovnika o radu, o merama preduzetim radi provođenja presude Suda najkasnije do 15. juna 2021. godine.
4. Predmet: KI 227/19
Podnosilac zahteva: N.T. “Spahia Petrol”
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova [ARJ.UZVP. br. 94/2019] od 1. avgusta 2019. godine u vezi sa presudom Apelacionog suda Kosova [AA br. 501/2018] od 16. aprila 2019. godine i presudom Departmana za upravljanje Osnovnog suda u Prištini [A. br. 548/16] od 29. maja 2018. godine. Podnosilac zahteva je tvrdio da su mu osporenom odlukom povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima: 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava Republike Kosovo i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zahtev se zasnivao na stavu 4. člana 21. [Opšta načela] i stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtev) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Sud, u skladu sa članovima 21.4 i 113.7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona o Ustavnom sudu i pravilu 59. (1) (a) Poslovnika o radu,
ODLUČUJE
I. DA PROGLASI zahtev prihvatljivim;
II. DA UTVRDI da je došlo do povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima;
III. DA PROGLASI ništavom presudu Vrhovnog suda [ARJ.UZVP. br. 94/2019] od 1. avgusta 2019. godine;
IV. DA VRATI presudu Vrhovnog suda [ARJ.UZVP. br. 94/2019] od 1. avgusta 2019. godine na ponovno razmatranje u skladu sa presudom ovog suda;
V. DA NALOŽI Vrhovnom sudu da obavesti Sud, u skladu sa pravilom 66 (5) Poslovnika o radu, do 14. juna 2021. godine, o merama preduzetim za sprovođenje presude Suda;
VI. OSTANE posvećen ovom pitanju u skladu sa ovim nalogom.
5. Predmet: KI 228/19
Podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport J.S.C. “Adem Jashari”
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova [Rev. br. 268/2019] od 4. septembra 2018. godine, kojom je podnosilac zahteva tvrdio da su mu povređena prava zagarantovana članovima: 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo, kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i članom 1. Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zahtev se zasnivao na stavu 4. člana 21. [Opšta načelai] i stavu 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Veće za razmatranje je predložilo da se zahtev, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu, proglasi neprihvatljivim.
6. Predmet: KI 65/20 i KI 66/20
Podnosilac zahteva: Jovica Stanisavljević i Stojmirka Stanisavljević
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova [AC-I-16-0101-A22] za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 14. februara. 2020. godine. Podnosioci zahteva su tvrdili da su im osporenom odlukom povređena prava i slobode zagarantovane članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 49. [Pravo rada i obavljanje profesije] Ustava Republike Kosovo, kao i članom 6. (Pravo na pravično suđenje), članom 14. (Zabrana diskriminacije) i članom 1. Protokola br. 12. (Opšta zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zahtev se zasnivao na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka], 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilima 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] i 40.1 (Spajanje i razdvajanje podnesaka) Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Veće za razmatranje je predložilo da se, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu, zahtev proglasi neprihvatljivim.
7. Predmet: KI 119/20
Podnosilac zahteva: Lufti Beselica
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova [AC-I.-17-0496-A001] za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 24. aprila 2020. godine. Podnosilac zahteva je navodio da su mu ovom presudom povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 7. [Vrednosti], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrano suđenje] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo.
Zahtev se zasnivao na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Veće za razmatranje je predložilo da se zahtev, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu, proglasi neprihvatljivim.
8. Predmet: KI 135/20
Podnositeljka zahteva: Hava Behxheti
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova [ARJ-UZVP. br. 122/2019] od 18. novembra 2019. godine, kojom je podnositeljka zahteva tvrdila da su joj povređena njena prava zagarantovana članovima 3. i 24. [Jednakost pred zakonom], članom 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata] i članom 31.2 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6.1 [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zahtev se zasnivao na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Veće za razmatranje je predložilo da se, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu, zahtev proglasi neprihvatljivim.
9. Predmet: KI 144/20
Podnosilac zahteva: Qerim Qerimi
Predmetna stvar zahteva je bila ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova [Rev. br. 214/2020] od 13. jula 2020. godine, kojom je podnosilac zahteva tvrdio da su mu povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zahtev se zasnivao na članu 113.7 Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu, kao i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda.
– Veće za razmatranje je predložilo da se, u skladu sa stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članom 20. Zakona o Ustavnom sudu i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o radu, zahtev proglasi neprihvatljivim.