USTAVNI SUD

KI20/20, KI21/20,KI22/20 dhe KI23/20, Podnosilac: Hazir Hakolli i 3 drugih, Ocena ustavnosti 4 rešenja Vrhovnog suda Republike Kosovo, koja su doneta u periodu između 4. septembra 2019. i 18. januara 2020. godine

KI20/20, KI21/20,KI22/20 dhe KI23/20, Rešenje usvojeno dana 22. jula 2020. godine, objavljeno 24 avgust 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, spojeni zahtevi, zahtev očigledno neosnovan, ratna šteta

Podnosioci zahteva su podneli tužbu pred Osnovnim sudom u Mitrovici – Odeljenje u Srbici i Osnovnom sudu u Peći, Odeljenje u Istoku, protiv Vlade Srbije, radi kompenzacije materijalne i nematerijalne štete koja im je prouzrokovana tokom rata.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnim da bi odlučili po ovom pitanju i na kraju, Vrhovni sud je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o Parničnom Postupku, obrazložio da se za ove slučajeve primenjuju normativi međunarodnog prava, a za te sporove domaći sudovi nisu nadležni da donose odluke, već je za ovo pravno nadležan sud koji je na teritoriji u kojoj se nalazi sedište Skupštine Srbije.

Podnosoci zahteva su pred Ustavnim Sudom tvrdili da je došlo do povrede njihovih prava koja su predviđena Ustavom, odnosno članovima 21, 22, 53 i 54. Podnosioci zahteva su u svom zahtevu, u suštini, imali tri kategorije glavnih tvrdnji, odnosno: (i) primena principa “per loci” [ratione loci] ; (ii) obaveza za primenu međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima; kao i (iii) njihovu pravo na sudsku zaštitu prava kao i pravo na pristup pravdi.

Ustavni sud je, nakon razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazložio da su se zaključci redovnih sudova doneli nakon detaljnog razmatranja svih argumenata i tumačenja predstavljenih od strane podnosilaca zahteva i njima je pružena mogućnost da u svim fazama postupka predstave svoje argumente i pravna tumačenja koja su oni smatrali važnim za njihov slučaj. Ustavni sud je takođe podsetio i na sudsku praksu ESLjP-a u nekim slučajevima u kojima su se naglašavale proceduralne prepreke koje nameće načelo suverenog imuniteta država u odnosu na sudske sporove koji se mogu sprovesti protiv države u unutrašnjim sudovima neke druge države. Sud je, takođe, smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi Kosova nisu sudili u vezi sa pravom podnosilaca zahteva da traže nadoknadu štete, već samo u vezi sa mesnom nadležnošću sudova Kosova za sprovođenje postupka protiv neke druge.

Samim tim, Ustavni sud je utvrdio da su zahtevi očigledno neosnovani po ustavnim osnovama kao i da se trebaju proglasiti neprihvatljivim kako je to određeno u članovima 47 i 48 Zakona i pravilu 39 (2) Poslovnika o Radu.