Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, osporavajući rešenje Posebne komore Vrhovnog suda Kosova ASC-09-0042 od 29, avgusta 2012, godine kojim je rešen imovinsko-pravni spor između podnosioca zahteva i trećih lica u vezi sa pravom na rad i ostalim imovinskim pravima koja radnici imaju u postupku privatizacije, Podnosilac zahteva je vodio spor u vezi sa prekidom radnog odnosa sa industrijsko-poljoprivrednim kombinatom „AGROKULTURA“ iz Gnjilana, istovremeno je zahtevao da bude ubačen u spisak radnika kojima pripada pravo na 20% novčanih sredstava od privatizacije preduzeća, Rešenjem Posebne komore Vrhovnog suda Kosova ASC-09-0042 od 29, avgusta 2012, godine, Sud je žalbu podnosioca zahteva odbio kao neosnovanu sa obrazloženjem da je;“…Suština prethodne žalbe i žalbe o kojoj je reč u načelu je ista, Žalba se odnosi na isto predmetno pitanje i zahteva istu nadoknadu, Žalbeno veće utvrđuje da je predmet sada već suđen i da sada već postoji jedan predmet res judicata, Predmet treba odbaciti ex offiocio…“, Podnosilac zahteva je smatrao da je povređen veći broj članova Ustava Republike Kosovo, kao i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njihovi protokoli, Odlučujući o zahtevu podnosioca Nexhat Tahiri, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, zaključio da zahtev nije prihvatljiv za razmatranje u skladu sa članom 49, (Rokovi) Zakona i pravilom 36, (1b) Poslovnika o radu jer je zahtev podnet van roka od četri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva
Nexhat Tahiri
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je podnet van roka
Civilni