USTAVNI SUD

KI78/19, Podnosilac zahteva: Miodrag Pavić, ocena ustavnosti presude Pml. br. 270/2018 Vrhovnog suda od 18. decembra 2018. godine

KI78/19, rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, objavljeno 1 novembar 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32. Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac podnosi zahtev Sudu po drugi put. U prvom zahtevu podnosilac je tvrdio da je Apelacioni sud preinačio prvostepenu odluku, a da ga nije obavestio. Podnosilac zahteva je tvrdio povredu prava na pravično suđenje zaštićeno članom 31. i 54. Ustava i članom 6. EKLjP, jer podnosilac zahteva kao optuženi, nije bio obavešten o sednici Apelacionog suda i time mu je onemogućeno pravo da iznese svoje argumente. Taj zahtev je registrovan pod brojem KI 104/16.

U predmetu KI 104/16, Sud je zaključio da je, ne pozivajući podnosioca zahteva da bude prisutan na sednici Apelacionog suda na kojoj je utvrđena njegova krivica, podnosiocu zahteva uskraćena prilika da se brani protiv optužbi pokrenutih protiv njega. Kao posledica toga, Sud je utvrdio da je došlo do povrede prava podnosioca zahteva na pravično suđenje, te shodno tome, je naložio Vrhovnom i Apelacionom sudu da preispitaju odluke u skladu sa preporukom Suda.

Postupajući  u skladu sa presudom Ustavnog suda KI104/16, Vrhovni sud je presudom PML. br. 110/2016 ponovio postupak u vezi sa zahtevom za zaštitu zakonitosti podnosioca, usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca i ukinuo presudu [PA-II. br. 6/2015] Vrhovnog suda od 1. decembra 2015. godine i presudu [PAKR. br. 222/2015] Apelacionog suda od 15. jula 2015. godine i predmet vratio Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje nalažući Apelacionom sudu da u ponovljenom postupku na sednici veća pozove podnosioca zahteva.

Postupajući  u skladu sa presudom Vrhovnog suda, Apelacioni sud je ponovio postupak i održao sednicu veća da bi razmotrio žalbu Tužilaštva. Na sednicu veća su uredno pozvani i bili prisutni podnosilac zahteva i njegov branilac u skladu sa preporukom Vrhovnog suda. Istog dana, Apelacioni sud je doneo presudu [PAKR. br. 521/2017], kojom je usvojio žalbu Tužilaštva i preinačio presudu [K. br. 82-2013] Osnovnog suda od 29. januara 2015. godine. Apelacioni sud je proglasio podnosioca krivim i izrekao mu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

U ovom slučaju, podnosilac pred Sudom navodi  da nije izvršena presuda Ustavnog suda KI104/16, da je drugostepeni sud bio dužan da zakaže-održi sudski pretres i o tome obavesti stranke u postupku i da su redovni sudovi povredili procesno i materijalno pravo.

Sud primećuje da su Vrhovni i Apelacioni sud, otklonili pomenutu proceduralnu povredu člana 31. [Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje] Ustava i člana 6. [Pravo na pravično suđenje] EKLJP, a samim tim i ispoštovao presudu Ustavnog suda Republike Kosovo KI104/16, stoga, Sud zaključuje da su navodi podnosioca u vezi nepoštovanja presude Ustavnog suda očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i da se moraju proglasiti neprihvatljivim.

Sud takođe primećuje da su neosnovani navodi podnosioca da je Apelacioni sud u ponovljenom postupku doneo odluku bez pozivanja podnosioca zahteva i njegovog branioca očigledno neosnovani na ustavnim osnovama i da se moraju proglasiti neprihvatljivim.

Kao rezime, Sud, što se tiče navoda podnosioca da u odlučujućim činjenicama postoje kontradiktornosti, zaključuje da isti nije uopšte obrazložen od strane podnosioca zahteva i da podnosilac zahteva ne objašnjava u kojim odlučujućim činjenicama postoje kontradiktornosti, već samo konstatuje da je došlo do pogrešne primene procesnog i materijalnog prava.

Shodno tome, Sud nalazi da je zahtev podnosioca u celosti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da se mora u celosti proglasiti neprihvatljivim na osnovu pravila 39. (2) Poslovnika.