USTAVNI SUD

KI88/18, Podnositeljka zahteva: Hysnije Dedinca, ocena ustavnosti rešenja Rev. br. 124/2018 Vrhovnog suda od 12. aprila 2018. godine

KI88/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 8. oktobra 2019. godine, objavljeno 29. oktobra 2019 godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova, očigledno neosnovan

Podnositeljka zahteva je podnela zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravila 32. Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo.

Podnositeljka zahteva je 2006. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Prištini protiv Energetske Korporacije Kosova (u daljem tekstu: EKK) u vezi sa privremenom nadoknadom plate zbog prekida radnog odnosa njenog pokojnog muža.

Opštinski sud u Prištini je presudom C1. br. 400/2006 usvojio tužbeni zahtev podnositeljke i obavezao EKK da podnositeljki zahteva na ime naknade za privremenu platu predviđene sporazumom, isplati novčanu nadoknadu.

Odlučujući po žalbi EEK, Okružni sud je presudom Ac. br. 597/2008 odobrio, kao osnovanu, žalbu EEK i shodno tome preinačio presudu C. br. 400/2006 Opštinskog suda u Prištini, tako što je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnositeljke, vezano za obavezu EEK za privremenu nadoknadu plate prema sporazumu. Presuda Okružnog suda je podnositeljki zahteva uručena 5. maja 2009. godine.

Podnositeljka zahteva je 2018. godine podnela Vrhovnom sudu zahtev za reviziju na presudu Okružnog suda Ac. br. 597/2008.

Vrhovni sud je rešenjem Rev.br.124/2018 odbacio kao van roka reviziju podnositeljke zahteva.

Sud primećuje da je Vrhovni sud detaljno objasnio podnositeljki zahteva da je ona imala zakonsku obavezu da podnese reviziju unutar zakonskog roka od trideset (30) dana. Sud primećuje da je prema ZPP-u podnositeljka zahteva imala mogućnost da opravdanost propuštanja roka predstavi u zahtevu za obnavljanje postupka.

Sud zaključuje da podnositeljka zahteva nije podržala svoje navode da su odgovarajuće procedure na neki način bile nezakonite ili arbitrarne kao i da je osporenim odlukama došlo do povrede prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom i EKLJP-om

Stoga, u skladu sa pravilom 39. (2) Poslovnika o radu, zahtev podnositeljke je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i shodno tome, neprihvatljiv.