USTAVNI SUD

KI40/19, Podnosilac Kujtim Shabani, Lulëzim Shabani, Luljeta Shabani i Alije Shabani, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 394/2018 od 14. januara 2019. godine  

KI40/19, Rešenje o neprihvatljivosti, objavljeno dana 08.10.2019

Ključne reči: Individualni zahtev, ponavljanje postupka, ostavinski postupak, zahtev očigledno neosnovan, ratione materiae

Podnosioci zahteva su po drugi put podneli zahtev pred Ustavnim Sudom u vezi sa njihovim predmetom, osporavajući različite odluke redovnih sudova. Prvi put, putem zahteva KI145/16, podnosioci zahteva su osporili pred Sudom Presudu Vrhovnog Suda [Rev. nr. 263/2016], kojom je odbijena revizija podnosilaca zahteva kao neosnovana, a u vezi sa njihovom tužbom u vezi sa nasledstvom nad jednom određenom imovinom. Ove zahteve je Sud proglasio kao očigledno neosnovane.

U ovom zahtevu KI40/19, podnosioci zahteva su osporili Rešenje Vrhovnog suda Kosova, Rev. nr. 394/2018, od 14. januara 2019. godine, kojim je odbijen zahtev podnosilaca zahteva u vezi sa ponavljanjem postupka koji je završen Presudom Vrhovnog Suda [Rev. nr. 263/2016], a koji je bio predmet razmatranja pred Sudom u zahtevu KI145/16.

Podnosioci zahteva navode da je osporenom odlukom u zahtevu KI40/19, Vrhovni sud prekršio pravo na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP, a kao rezultat toga i pravo na zaštitu imovine koje je zagarantovano članom 46. Ustava.

U vezi sa gore navedenim, Sud je, pozivajući se na sudsku praksu ESLJP-a i svoju sudsku praksu, smatrao da se član 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa  članom 6, stav 1 Konvencije ne primenjuje na predloge podnosilaca za ponavljanje postupka. Shodno tome, Sud smatra da zahtev podnosilaca koji se odnosi na odbijanje ponavljanja postupka od strane redovnih sudova nije ratione materiae u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP.

Što se tiče navoda podnosilaca zahteva o povredi prava na zaštitu imovine zagarantovanog članom 46. Ustava, Sud podseća da podnosioci zahteva navode da je pravo na zaštitu imovine povređeno kao rezultat povrede prava na pravično suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP. S obzirom na to da se u vezi sa zahtevom podnosilaca, član 31. Ustava i član 6. EKLJP ne primenjuju na predlog za ponavljanje postupka, Sud nije ispitao navodne povrede člana 46. Ustava.

Iz tog razloga, Sud je smatrao da zahtev podnosilaca nije ispunio proceduralne uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje predviđeni Zakonom i Poslovnikom o radu, pa se shodno tome zahtev mora proglasiti neprihvatljivim.