USTAVNI SUD

KI135/18, Podnosilac: Hava Simnica, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. Nr. 112/2008 od 7. maja 2018. godine

KI 135/188, Presuda usvojena 19. jula 2019. godine, objavljena dana 21.08.2019. godine.

Ključne reči: individualni zahtev, građanski postupak, jednakost pred zakonom, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zahtev prihvatljiv, povreda člana 31 Ustava.

Podnositeljka je navela da joj je Vrhovni sud povredio njeno pravo na jednakost pred zakonom i pravo na pravično suđenje, odlučujući u suprotnosti sa njegovom sudskom praksom u potpuno identičnim okolnostima, jer: “…za iste okolnosti, gotovo iste okolnosti, u našem slučaju odlučio sasvim drugačije i dao potpuno drugačije razloge…”. Kao podršku svojim navodima, podnositeljka zahteva je svojem zahtevu pridružila i presude Vrhovnog suda, Rev. Nr. 55/2010 od 18. marta 2012. godine i Rev. Nr. 349/2016 od 11. januara 2017. godine, i smatra da se po njenom predmetu treba odlučiti slično kao što je to odlučeno ovim presudama..

Sud je prvo ispitao da li je podneti zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o radu. Nakon što je u potpunosti ocenio navode podnositeljke zahteva, Sud je smatrao da Vrhovni Sud nije uspeo da objasni vezu između činjenica koje su predstavljene i primene zakona na snazina koji se ona pozvala, odnosno da objasni na koji način iste dolaze u korelaciju jedna sa drugom i kako su iste uticale na zaključak Vrhovnog Suda da on izmeni presude nižestepenih sudova kao i da takođe promeni svoj pravni stav, a u vezi sa zastarelošću objekta koji je zatražen u tužbi, odnosno zahteva za realizaciju mesečne rente, a na ime izgubljenog izdr]avaoca.

Štaviše, Sud je smatrao da Vrhovni Sud, u predmetu podnositeljke zahteva, nije ispunio svoje obaveze, po članu 6.1 EKLjP-a, a u vezi sa obrazloženom i razumnom odlukom, kada je zaljučio da se zahtev podnositeljke treba odbiti kao neosnovan zbog zakasnelosti istog na osnovu zakona na snazi, dok je u međuvremenu u ranijim slučajevima kao to pravo podnositeljkama A i B, u vezi sa zahtevom za isplatu mesečne rente na ime izgubljenog izdržavaoca.

Kao zaključak, Sud je, uzimajući u obzir sva obrazloženja razrađena iznad zaključio da osporena presuda Gjykata, povređuje prava podnositeljke zahteva na pravično suđenje, kao što je to zagarantovano članom 31.1 Ustava i članom 6.1 EKLjP-a, zato što je obrazloženje presude u suprotnosti sa sudskom praksom samog Vrhovnog suda. Samim tim, Sud je zaključio da osporena presuda Vrhovnog Suda nije poštovala ustavne standarde obrazloženja sudske odluke.