USTAVNI SUD

KI 95/18 Podnosilac zahteva: Nexhmedin Mazrek, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda PML. br. 247/2017 od 6. februara 2018. godine

KI95/18, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, objavljeno 20. avgsuta 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti ospore presude Vrhovnog suda, neblagovremen.

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Prilikom ustanovljavanja činjeničnog stanja na terenu u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Prizrenu, između podnosilac zahteva i više drugih lica koja su bila stranke u parničnom postupku došlo je do  fizičkog obračununa u kojem je više lica pretrpelo teške i lakše telesne povrede dok je jedno lice izgubilo život usled povreda koje su posledica ove tuče.

Nakon toga Osnovno tužilaštvo u Prizrenu je podiglo optužnicu protiv podnosilac zahteva i više drugih lica zbog počinjenog krivičnog dela odnosno učestvovanje u fizičkom obračunu i nanošenja težih i lakših telesnih povreda i smrtnog ishoda.

Protiv podnosilac zahteva se pred redovnim sudovima vodio krivični postupak za krivično delo nanošenja težih i lakših telesnih povreda i smrtnog ishoda.

Gore pomenuti krivični postupak protiv podnosioca zahteva je okončan Presudom Vrhovnog suda koji je odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva i potvrdio prvostepenu i drugostepenu presudu koje su oglasile krivim podnosioca zahteva.

Podnosilac u svom zahtevu navodi da je Osnovni sud u Prizrenu prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja u parničnom postupku između podnosioca i trećih lica bio u obavezi da obezbedi prisustvo policije koja bi sprečila eventualni fizika obračun a samim tim i samog podnosioca zahteva da počini krivično delo za koje je osuđen, te shodno tome došilo je do povrede prava podnosioca garantovana članovima 24, 29, 30, 31, 32 i 33 Ustava Republike Kosovo u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sud, smatra da podnosilac zahteva nije naveo činjenice koje pokazuju da je u postupcima pred redovnim sudovima na bilo koji način došlo do povrede njegovih ustavom zagarantovanih prava na jednakost pred zakonom, na pravično i nepristrasno suđenje, sudsku zaštitu prava i zaštitu imovine.

Dakle, zahtev podnosioca je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.