USTAVNI SUD

KI105/17, Podnosilac: Pashk Mirashi, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda, Ac, br.3238/2016 od 24. aprila 2017. godine, presude Vrhovnog suda Kosova, Pml. br. 228/2016, od 20. oktobra 2016. godine i presude Apelacionog suda, PAKR br. 231/2015, od 6. avgusta 2015. godine

  Ključne reči: pojedinačni zahtev, jasno neosnovan zahtev, odbijane po kratkom postupku

  Podnosilac zahteva je podneo zahtev sudu, tražeći ocenu ustavnosti rešenja Apelacionog suda Ac, br. 3238/2016, od 24. aprila 2017. godine, koje je doneseno u izvršnom postupku i dve (2) presude koje su donesene u krivičnom postupku, odnosno presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 228/2016, od 20. oktobra 2016. godine i presude Apelacionog suda PAKR. Br. 231/2015 od 6. avgusta 2015. godine, koje su bile predmet razmatranja suda u slučaju KI07/17.

Podnosilac zahteva je proglašen krivim za skup krivičnih dela i kao rezultat toga, on je pored zatvorske kazne, obavezan da nadoknadi iznos od 204,920.98 evra Kreditnoj banci u Prištini (Banka Kreditore) (BKP), kao oštećenoj strani. Dalje je BKP podnela predlog za izvršenje duga protiv podnosioca zahteva kod privatnog izvršitelja, zasnivajući se na presudi Osnovnog suda u Prištini, koja je punosnažna. Kao takav, izvršni postupak je proistekao iz odluka sudova u krivičnom postupku.

Nakon gonjenja i okončanja postupka pred redovnim sudovima i vezi sa pitanjem izvršenja, podnosilac zahteva u svom zahtevu pred Ustavnim sudom navodi da su mu povređena prava zajemčena Ustavom, odnosno pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravne lekove i pravo na sudsku zaštitu prava, pozivajući se tako na: (i) iste navode koje je podnosilac zahteva istakao i u svom prethodnom zahtevu u slučaju KI07/17 i (ii) navod da je se izvršni postupak treba tretirati kao integralni deo suđenja, u cilju člana 6 EKLJP-a inter alia, ističući da su redovni sudovi dozvolili izvršenje pravosnažne odluke koja je donesena u suprotnosti sa zakonskim i ustavnim odredbama, kao i odredbama međunarodnih instrumenata.

Sud je, pozivajući se na navode podnosioca zahteva, po kratkom postupku, odbio navode u vezi sa presudom [Pml.br.228/2016] od 20. oktobra 2016. godine Vrhovog suda i presudom [PAKR br. 231/2015] od 6. avgusta 2015. godine Apelacionog suda, a koje su donesene u krivičnom postupku, kao ponavljanje zahteva podnosioca u slučaju KI07/17.

Na samom kraju, što se tiče izvršnog postupka, u vezi sa rešenjem [Ac. Br. 3238/2016], od 24. aprila 2017. godine, Apelacionog suda, ovaj sud je konstatovao da je neprihvatljiv jer podnosilac zahteva nije zasnovao navode da su dotični postupci, koje su vodili redovni sudovi u okviru izvršnog postupka, na bilo koji način bili nepravični ili arbitrarni i da su osporenom odlukom povređena prava i slobode zajemčena Ustavom i EKLJP-om.