USTAVNI SUD

KI177/18, KI182/18 i KI191/18, Podnosioci: Rrahman Halili, Gani Bekteshi dhe Xhevat Shala, ocena ustavnosti 3 odluke Vrhovnog suda Republike Kosovo koje su donete između 10. septembra i 18. oktobra

 KI177/18, KI182/18 i KI191/18, rešenje od 14. maja 2019. godine, objavljeno 7. juna 2019. godine

Ključne reči: pojedinačni zahtev, sudska zaštita prava, jasno neosnovan zahtev

 Podnosioci zahteva su podneli tužbu Osnovnom sudu u Mitrovici – Ogranak u Srbici, protiv Vlade Republike Srbije, radi nadoknade materijalnih i nematerijalnih šteta koje su im nanete tokom rata, između 1998-1999. godine.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnim da odluče u ovom pitanju i na kraju je Vrhovni sud, pozivajući se na određene odredbe Zakona o parničnom postupku, obrazložio da za ove slučajeve važe norme međunarodnog prava , za koje domaći sudovi nisu nadležni da odlučuju, već je u ovoj pravnoj stvari nadležan sud na čijoj teritoriji se nalazi sedište Skupštine Republike Srbije. Podnosioci zahteva su pred Ustavnim sudom naveli da su im povređena njihova prava predviđena Ustavom, odnosno članovima 21, 22, 53 i 54 i članom 6 EKLJP-a, kao i članom 15 UDLJP-a. Podnosioci zahteva su imali tri kategorije ključnih navoda: (i) sprovođenje načeka „per loci“ [ratione loci] (ii) obavezu sprovođenja međunarodnih standarda o ljudskim pravima, kao i (iii) njihovo pravo na sudsku zaštitu prava i pravo na pristup pravdi.

Ustavni sud je nakon razmatranja navoda podnosioca zahteva obrazložio da su zaključci redovnih sudova postignuti nakon detaljnog razmatranja svih argumenata i tumačenja podnetih od strane podnosilaca zahteva i data im je mogućnost da u svim fazama postupka podnesu svoje argumente i zakonske preporuke koje smatraju bitnim za svoje slučajeve. Ustavni sud je takođe podsetio i na sudsku praksu ESLJP-a u nekoliko slučajeva u kojima su potencirane proceduralne prepreke koje nameće načelo suverenog imuniteta država u odnosu na sudske postupke koji se mogu voditi protiv jedne države u unutrašnjim sudovima druge države. Sud je takođe smatrao bitnim da istakne činjenicu da redovni sudovi na Kosovu nisu sudili o pravu podnosioca zahteva da traže nadoknadu štete, nego samo u slučajevima vezanim za teritorijalnu (mesnu) nadležnost kosovskih sudova za vođenje postupka protiv druge države. Kao posledica toga, Ustavni sud je konstatovao da su zahtevi jasno neosnovani po ustavnom osnovu i treba ih proglasiti neprihvatljivim.