USTAVNI SUD

KI80/16  Podnosilac zahteva: Shinto-Petar Shindov Company, koja traži ocenu ustavnosti naloga SCA-05-002 Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku povereničku agenciju od 15. septembra 2006. godine

KI80/16, rešenje o neprihvatljivosti od 05. novembra 2018. godine, objavljeno 12. decembra 2018. godine.

Ključne reči; pravno lice, individualni zahtev, ocena ustavnosti naloga Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku povereničku agenciju, očigledno neosnovan

Podnosilac zahteva je podneo zahtev na osnovu stava 4 člana 21. i stavovima 1 i 7 člana 113. Ustava, članovima 22. i 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je zaključio ugovor sa kombinatom Trepča na osnovu kojeg je Trepči isporučio izvesnu količinu repromaterijala, podnosilac zahteva ne uspevši da naplati dug za isporučeni repromaterijal, podnosi tužbu protiv kombinata Trepča.

Gore pomenuti postupak protiv Trepče je okončan Odlukom Spoljnotrgovinske Arbitraže koja je potvrđena Presudom Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku povereničku agenciju (u daljem tekstu: PKVSK).

Međutim postupak izvršenja je u okolnostima konkretnog slučaja formalno suspendovan nalogom PKVSK, na osnovu Uredbe 2005/48 i odluke [SCA-05-002], od 9. marta 2006. godine, o moratorijumu.

Podnosilac zahteva se obratio PKVSK sa zahtevom za stavljanje van snage osporenog naloga i dozvoljavanje izvršenja presude PKVSK.

Nakon toga podnosilac je povukao taj zahtev, osporavajući činjenicu da je njihov zahtev registrovan kao novi predmet. Ovaj zahtev podnosioca je PKVSK usvojila rešenjem i prihvatila povlačenje zahteva podnosioca. Ovo je poslednja odluka koja se odnosi na pitanje koje je pokrenuto u ovom slučaju.

Sud primećuje da uprkos tome što je izvršenje pravosnažne presude suspendovano kao rezultat moratorijumima utvrđenih važećim zakonodavstvom, podnosilac zahteva ne argumentuje zašto zakonski mehanizam za razmatranje dozvoljavanja ovog izvršenja, odnosno nadležnost PKVSK ne predstavlja pravno sredstvo koje je a) dovoljno izvesno ne samo u teoriji, već i u praksi; b) dostupno, pristupačno i delotvorno; c) u mogućnosti da direktno ispravi navodne povrede Ustava i EKLJP, ili d) da odgovarajuće pravno sredstvo neće biti uspešno. Pored toga, Sud ponavlja da je podnosilac zahteva podneo i povukao zahtev za dozvoljavanje izvršenja pred PKVSK i samim tim, pred PKVSK, na osnovu spisa predmeta, nije argumentovano da postoji zahtev za stavljanje van snage naloga PKVSK, odnosno, za dozvoljavanje izvršenja presude PKVSK.

Stoga, sa gore navedenih razloga, Sud utvrđuje da zahtev ne ispunjava uslove prihvatljivosti jer podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva iz člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (1) (b) Poslovnika, i kao takav, zahtev se mora proglasiti neprihvatljivim