Podnosilac zahteva je podnela zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava Kosova, navodeći da su njena ustavna prava povređena presudom Vrhovnog suda Kosova kojom je prihvatio zahtev za reviziju kojim je poništio presudu Okružnog suda, naglašavajući da je Opštinski sud u Prištini na pravilan način primenio materijalno pravo izjavljujući da nije nadležan da razmatra odluke Direkcije za stambena i imovinska pitanja – HABITAT, Podnosilac zahteva je navela da je Vrhovni sud prekršio pravo garantovano članom 46 [Zaštita imovine] Ustava Republike Kosovo, Sud je našao da je zahtev podnosioca neprihvatljiv na osnovu pravila 56.2 Poslovnika o radu, zato što podnosilac zahteva nije podnela neki prima facie dokaz koji ukazuje na kršenje ustavnih prava, Sud je opravdao svoju odluku ponavljajući da nije njegova dužnost, prema Ustavu, da deluje kao apelacioni sud ili sud četvrtog stepena u odnosu na odluke donete od strane redovnih sudova. Citirajući odluku ESLJP u slučaju Vanek protiv Republike Slovačke, Sud je u nastavku obrazložio da nakon razmatranja postupaka u redovnim sudovima u celini, nije primetio da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da je Vrhovni sud pružio dovoljno dokaza o tome zašto je poništio odluku Okružnog suda u Prištini, Zbog gore navedenih razloga, Sud je odlučio da odbije zahtev podnosioca kao neprihvatljiv
Arjana Syla
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Civilni