USTAVNI SUD

KI144/17, Podnosilac zahteva: Feti Islami, ocena ustavnosti rešenja Rev.nr.194/2017 Vrhovnog suda Kosova  od 11. oktobra 2017. godine.

KI 144/17, rešenje o neprihvatljivosti od 23. marta 2018. godine, objavljen 7. maja 2018. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ratione materiae, presuđena stvar, neosnovan.

Podnosilac zahteva treći put podnosi zahtev pred Ustavnim sudom.

Dana 25. januara 2011. godine, Ustavni sud je rešenjem o neprihvatljivosti odbio zahtev KI11/10 kao neprihvatljiv. Sud je ustanovio da je podnosilac zahteva podneo zahtev nakon isteka roka od 4 meseca, koji je predviđen članom 49. Zakona.

Dana 13. marta 2014. godine, Ustavni sud je rešenjem o neprihvatljivosti odbio kao očigledno neosnovan zahtev KI205/13.

U novom postupku podnosilac je zahtevao ponavljanje postupka okončanog presudom [C. br. 195/05] Opštinskog suda u Peći od 26. maja 2006. godine“.

Dana 11. oktobra 2017 godine, Vrhovni sud je rešenjem [Rev. br. 194/2017] odbio, kao neosnovan, zahtevao ponavljanje postupka okončanog presudom [C. br. 195/05] Opštinskog suda u Peći od 26. maja 2006. godine,

Podnosilac je smatrao da “mu sudije nisu dozvolile raspravu slučaja na transparentan način, da su odluke jednostrane, donete na van sudskim sednicama.“

Sud je zaključio  da podnosilac u osnovi ponavlja tvrdnje koje je iznosio i u prethodna dva zahteva koja je podneo Ustavnom sudu a koje se tiču 1) nepravilno utvrđenog činjeničnog stanja prilikom eksproprijacije imovine i 2) protivzakonitog poništenja [presuda C. br. 54/ 01 od 30. marta 2001. godine] Opštinskog suda u Peći. Sud je zaključio da su ove tvrdnje presuđene u skladu sa članom 116. Ustava, zato Sud konstatuje da iste treba odbaciti po kratkom postupku u skladu sa pravilom 32 stav (5), jer ove tvrdnje predstavljaju ponavljanje prethodnog podneska odlučenog od strane Suda.

Sud smatra da su žalbe podnosioca na odbijanje redovnih sudova da ponove parnični postupak i “dozvole raspravu slučaja na transparentan način“ na javnoj sednici, kao takve, nekompatibilne ratione materiae sa članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. stav 1 Konvencije.

Sud naglašava da kompatibilnost ratione materiae zahteva sa Ustavom potiče iz materijalne nadležnosti Suda. Pravo na koje se poziva podnosilac zahteva mora biti zaštićeno Ustavom, kako bi ustavna žalba bila ratione matriae u skladu sa Ustavom. Međutim, Ustav ne garantuje podnosiocu zahteva pravo da se postupak ponovo otvori ili ponovi.