USTAVNI SUD

Sudije Robert Carolan i Almiro Rodrigues se nisu složili sa presudom Suda povodom izbora predsednika osvrćući se na tri glavna pitanja: (1) kvorum, (2) broj kandidata i (3) posledice presude, Prvo, suprotnim mišljenjem je smatrano da postoji razlika između „kvoruma“ i „glasanja“ i aspekta kako se mogu promeniti pravila koja se primenjuju na svaku od njih. Citirajući član 69. stav 3. Ustava i Poslovnik o radu Skupštine u suprotnom mišljenju je smatrano da je zakonodavstvo ispunilo uslov kvoruma jer je bilo prisutno više od 50% poslanika Skupštine. U suprotnom mišljenju je naglašeno da nakon utvrđivanja kvoruma isti ostaje nepromenjen tokom cele sednice, citirajući Robertov Pravilnik reda, bez obzira na broj glasova koji su potrebni za donošenje odluke, citirajući kao primer čl. 20, 68, 69, 76, 90, 91. i 131. Ustava, U suprotnom mišljenju je naglašeno da prema Ustavu i Poslovniku o radu Skupštine uspešan kandidat za predsednika treba dobiti dve trećine glasova (80 glasova) na prvom ili drugom glasanju, ili više od polovine glasova (61 poslanik) na trećem glasanju. Ovde je u suprotnom mišljenju argumentovano da je jedini kandidat na trećem glasanju dobio 62 glasa što je više od minimalnog broja glasova za izbor. U suprotnom mišljenju je naglašeno da su ustavotvorci jasno shvatili razliku između kvoruma i glasanja jer je dozvoljen drugi broj glasova na trećem glasanju za predsednika, ali se uslov za kvorum nije promenio. U suprotnom mišljenju je skrenuta pažnja da će tumačenje Ustava koje zahteva kvorum od dve trećine omogućiti maloj manjini poslanika Skupštine (odnosno 41 poslanik) da onemogući većini poslanika Skupštine da obavljaju funkciju u Skupštini, što ne bi bilo u saglasnosti sa ciljevima ustavotvoraca i što bi član 86. stav 4. učinilo besmislenim, Drugo, u suprotnom mišljenju je naglašeno da je zaključak presude da se jedan kandidat ne može izabrati bez konkurenta zasnovan na pogrešnom čitanju člana 86. stava 5. Ustava, dodajući da bi ustavotvorci jasno i specifično sprečili izbor sa samo jednim kandidatom, da je to bio njihov cilj. U suprotnom mišljenju je naglašeno da se član 86. stav 5. odnosi „ni na jednog“ kandidata, čije je značenje „jedan ili više“, tvrdeći da je glasanje dve trećine prikladniji za nadmetanje između dva ili više kandidata, dok je većina glasova na trećem glasanju prikladnija za odobrenje jednog jedinog kandidata, iako je prikladno i za nadmetanje između dva kandidata. Prema suprotnom mišljenju, uslov da treba da budu dva ili više kandidata za predsednika može smetati izboru jednog kandidata kojeg podržava većina poslanika, stvarajući lažni izborni proces i podrivajući političku stabilnost. U suprotnom mišljenju je argumentovano da Sud nije imao nadležnosti da naloži Skupštini da predloži više od jednog kandidata, Treće, u suprotnom mišljenju je navedeno da Sud ne može da promeni rezultate izbora, naglašavajući da član 86. stav 6. Zahteva raspuštanje Skupštine i održavanje novih izbora ne uzimajući u obzir konstataciju većine da su osporeni izbori prekršili Ustav. Na kraju, u suprotnom mišljenju je argumentovano da Sud nije imao nadležnosti da naloži Skupštini da predloži više od jednog kandidata, Iz gorenavedenih razloga, u suprotnom mišljenju se smatra da je presuda bila pogrešna