USTAVNI SUD

Podosilac zahteva, koji je izbegavao porez na prihod, podneo je zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, tvrdeći da da su mu povređena prava, zagarantovana članom 7.1, 54, i 102. Ustava, presudom Vrhovnog suda koja je potvrdila odluke nižih sudova kojim se podbijaju tvrdnje podnosioca zahteva, koje je on naveo prilikom ispitivanja od strane policije, nepropisno su priznate kao dokazi, i da kažnjiva povreda nije priznata zakonom i da nije bilo dovoljno dokaza o njegovoj nameri da izvrši krivično delo, Sud je odlučio da je zahtev očigledno neosnovan i neprihvatljiv, shodno pravilu 36.1(c) i 36.2 Poslovnika o radu, pošto podnosilac zahteva nije mogao da prima facie dokaže, povredu Ustava, citirajući slučaj Vanek protiv Republike Slovačke. Sud je takođe istekao nedostatak dokaza da je postupak pred Vrhovnim sudom na bilo koji način bio nepravedan ili arbitraran, citirajući slučaj Shub protiv Litvanije. Osim toga, Sud je odio zahtev podnosioca zahteva za obustavu kazne zatvorom, privremenom merom, na osnovu člana 27. Zakona o Ustavnom sudu, pošto on nije mogao da dokaže mogućnost izazivanja nepopravljive štete, ukoliko se ne primeni privremena mera, ili da bi to bilo od javnog interesa