USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva, akcionarsko društvo, je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava tvrdeći da su mu povređena prava iz člana 7. i 46. Ustava kao i iz raznih odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama odlukom Kosovske agencije za privatizaciju o privatizaciji preduzeća, koje je 1991. godine transformisano sa društvenog preduzeća u privatno preduzeće gde su radnici bili vlasnici akcija, Podnosilac zahteva je izjavio da je privatizacija preduzeća nepravedna i nezakonita jer je ranija transformacija preduzeća 1991. godine vršena u skladu sa tadašnjim primenljivim zakonima. Podnosilac zahteva je zahtevao primenu privremene mere, Sud je odlučio da je zahtev preuranjen i neprihvatljiv na osnovu člana 113.7 Ustava i člana 47.2 Zakona o Ustavnom sudu jer dva aspekta ove stvari nisu još bila rešena pred Sudskim većem Vrhovnog suda, naglasivši da je obrazloženje za pravilo iscrpljenja pravnih sredstava zasnovano na pretpostavci da pravni poredak Kosova pruža delotvorna pravna sredstva protiv povreda Ustava, citirajući slučajeve Univerzitet AAB-RIINVEST DOO protiv Vlade Kosova i Selmouni protiv Francuske. Konačno, Sud je odbio zahtev za privremene mere u skladu sa pravilom 54.1 Poslovnika o radu zbog odluke o neprihvatljivosti zahteva